Статус породице утиче на слободно време деце

Деца родитеља који припадају вишим социјалним слојевима имају већи број ваншколских активности, а социјалне разлике видљиве су и када је у питању време проведено у школама страних језика, компјутера и плеса или на спортским теренима. Малишани из радничких и службеничких породица проводе мањи број сати у ваннаставним активностима, а анализа економског статуса породица, такође, сведочи да је боља материјална ситуација породице управо сразмерна обиму ваншколског ангажовања деце. Похађање музичких школа и учење страних језика карактеристично је за децу из средњих социјалних слојева, за разлику од спортских рекреативних активности којима се баве малишани из свих друштвених слојева.

Ово су само неки од резултата истраживања под називом „Културни капитал у породици: образовање и(ли) школовање”, које је објавила др Смиљка Томановић, професор социологије са Филозофског факултета у Београду, у зборнику под називом „Друштво ризика”, које је недавно издао Институт за социологију Филозофског факултета у Београду.

У овој студији она, такође, подсећа на резултате анкете, која је спроведена међу ученицима седмог разреда у пет основних школа у Београду, која је показала да чак 83 одсто деце има редовне ваншколске активности којима посвећује доста времена. Бављење спортом најпопуларнија је ваншколска занимација наших ђака – следи учење страних језика и певање у хору. Једна социјална студија, такође, показала је да је од десеторо деце из средњег слоја, шесторо њих похађало музичку школу, једно дете ишло је на часове глуме, једно на часове латино-плеса, једно на кошарку, док само једно дете није имало ваншколске активности. Од једанаесторо деце из радничког слоја, троје се бавило неким спортом (фудбал и кошарка), двоје је било у извиђачима, двоје је певало у школском хору, једно је ишло на енглески, док троје није имало никаквих активности.

„Ваншколске активности често се посматрају као компензација за девалвирани образовни систем у Србији – родитељи из радничких породица их више сматрају видом контроле над слободним временом детета него извором образовања, док родитељи који припадају средњем социјалном слоју посматрају ове активности као ’културни капитал’ који се може даље инвестирати у образовање”, објашњава др Смиљка Томановић.

Она, такође, подсећа да су ранија истраживања показала да се учење у великој мери померило из учионице у ваншколски контекст, тако да је породица постала један од кључних потпорних система у образовном процесу. Родитељи су на различите начине укључени у образовни процес, како помагањем у учењу, одржавањем контакта са школом, тако и учествовањем у раду школе или плаћањем наставника за додатне часове. Укљученост родитеља углавном подразумева ангажовање мајке у дечјем школовању – у питању је, како каже ауторка ове студије, дуготрајан и сталан рад који ангажује целокупне ресурсе мајке и према коме она понекад организује и сопствени посао и већи део свог слободног времена.

„Разлика између социјалних слојева веома се јасно види када је у питању став према образовању – родитељи из радничких породица управљају се прагматичном логиком да школовање има инструменталну функцију и руководе се идејом да деца треба да заврше стручне школе да би „стекла свој хлеб” и обезбедила материјалну сигурност. Родитељи из радничких породица такође су оријентисани ка инвестирању свог капитала да би обезбедили материјалне основе да њихова деца у будућности почну самосталан посао – као што је, примера ради, отварање фризерског салона, бакалнице или механичарске радње”, указује др Смиљка Томановић.

-----------------------------------------------------------

Утицај образовања родитеља

За остваривање вишег образовног нивоа у већој мери су заинтересовани ученици чији су родитељи високообразовани – 57 одсто њих планира да заврши факултет, а 21 одсто постдипломске студије. Деца родитеља који имају завршену средњу школу првенствено се одлучују за средње стручне школе, а потом за факултете. Већина младих из радничких породица образовање након средње школе углавном повезује са обуком уз рад, путем различитих курсева, а код неких младих приметно је извесно „превирање” између онога што би они хтели и онога што се од њих очекује.

К. Ђорђевић