Status porodice utiče na slobodno vreme dece

Deca roditelja koji pripadaju višim socijalnim slojevima imaju veći broj vanškolskih aktivnosti, a socijalne razlike vidljive su i kada je u pitanju vreme provedeno u školama stranih jezika, kompjutera i plesa ili na sportskim terenima. Mališani iz radničkih i službeničkih porodica provode manji broj sati u vannastavnim aktivnostima, a analiza ekonomskog statusa porodica, takođe, svedoči da je bolja materijalna situacija porodice upravo srazmerna obimu vanškolskog angažovanja dece. Pohađanje muzičkih škola i učenje stranih jezika karakteristično je za decu iz srednjih socijalnih slojeva, za razliku od sportskih rekreativnih aktivnosti kojima se bave mališani iz svih društvenih slojeva.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja pod nazivom „Kulturni kapital u porodici: obrazovanje i(li) školovanje”, koje je objavila dr Smiljka Tomanović, profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u zborniku pod nazivom „Društvo rizika”, koje je nedavno izdao Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U ovoj studiji ona, takođe, podseća na rezultate ankete, koja je sprovedena među učenicima sedmog razreda u pet osnovnih škola u Beogradu, koja je pokazala da čak 83 odsto dece ima redovne vanškolske aktivnosti kojima posvećuje dosta vremena. Bavljenje sportom najpopularnija je vanškolska zanimacija naših đaka – sledi učenje stranih jezika i pevanje u horu. Jedna socijalna studija, takođe, pokazala je da je od desetoro dece iz srednjeg sloja, šestoro njih pohađalo muzičku školu, jedno dete išlo je na časove glume, jedno na časove latino-plesa, jedno na košarku, dok samo jedno dete nije imalo vanškolske aktivnosti. Od jedanaestoro dece iz radničkog sloja, troje se bavilo nekim sportom (fudbal i košarka), dvoje je bilo u izviđačima, dvoje je pevalo u školskom horu, jedno je išlo na engleski, dok troje nije imalo nikakvih aktivnosti.

„Vanškolske aktivnosti često se posmatraju kao kompenzacija za devalvirani obrazovni sistem u Srbiji – roditelji iz radničkih porodica ih više smatraju vidom kontrole nad slobodnim vremenom deteta nego izvorom obrazovanja, dok roditelji koji pripadaju srednjem socijalnom sloju posmatraju ove aktivnosti kao ’kulturni kapital’ koji se može dalje investirati u obrazovanje”, objašnjava dr Smiljka Tomanović.

Ona, takođe, podseća da su ranija istraživanja pokazala da se učenje u velikoj meri pomerilo iz učionice u vanškolski kontekst, tako da je porodica postala jedan od ključnih potpornih sistema u obrazovnom procesu. Roditelji su na različite načine uključeni u obrazovni proces, kako pomaganjem u učenju, održavanjem kontakta sa školom, tako i učestvovanjem u radu škole ili plaćanjem nastavnika za dodatne časove. Uključenost roditelja uglavnom podrazumeva angažovanje majke u dečjem školovanju – u pitanju je, kako kaže autorka ove studije, dugotrajan i stalan rad koji angažuje celokupne resurse majke i prema kome ona ponekad organizuje i sopstveni posao i veći deo svog slobodnog vremena.

„Razlika između socijalnih slojeva veoma se jasno vidi kada je u pitanju stav prema obrazovanju – roditelji iz radničkih porodica upravljaju se pragmatičnom logikom da školovanje ima instrumentalnu funkciju i rukovode se idejom da deca treba da završe stručne škole da bi „stekla svoj hleb” i obezbedila materijalnu sigurnost. Roditelji iz radničkih porodica takođe su orijentisani ka investiranju svog kapitala da bi obezbedili materijalne osnove da njihova deca u budućnosti počnu samostalan posao – kao što je, primera radi, otvaranje frizerskog salona, bakalnice ili mehaničarske radnje”, ukazuje dr Smiljka Tomanović.

-----------------------------------------------------------

Uticaj obrazovanja roditelja

Za ostvarivanje višeg obrazovnog nivoa u većoj meri su zainteresovani učenici čiji su roditelji visokoobrazovani – 57 odsto njih planira da završi fakultet, a 21 odsto postdiplomske studije. Deca roditelja koji imaju završenu srednju školu prvenstveno se odlučuju za srednje stručne škole, a potom za fakultete. Većina mladih iz radničkih porodica obrazovanje nakon srednje škole uglavnom povezuje sa obukom uz rad, putem različitih kurseva, a kod nekih mladih primetno je izvesno „previranje” između onoga što bi oni hteli i onoga što se od njih očekuje.

K. Đorđević