Жртве логора "Бањица"

Логорске књиге са 23.637 имена мушкараца, жена и деце који су у Концентрационом логору Бањица издржавали казну, били убијени или боравили и пуштени на слободу у периоду од 9. јула 1941. до 2. октобра 1944. године, ових дана доступне су јавности. Заслуга за то припада Историјском архиву Београда који је у два тома управо објавио књиге личних података притвореника, као и помоћну картотеку Савезног јавног тужилаштва, урађену после Другог светског рата.

Ово издање, под насловом „Логор Бањица – логораши, 1941–1944”, чине посебним специфични блокови фотографија логора, ексхумације жртава и њихових сахрана, а већина од њих први пут је дата на увид читаоцима.

Књиге садрже уводну студију која се бави анализом идеје логора као „лабораторије тоталитарних режима” и историјским виђењем ширења логорског апарата по Србији, и дају статистички преглед националне, полне, старосне, социјалне и професионалне структуре заточених. Већи део материјала представља оригинална архивска грађа и осам посебних књига Концентрационог логора Београд – Бањица, у којима се налазе имена логораша и њихови лични подаци, пописани у поменутом периоду.

– Историја Другог светског рата и наших жртава у том рату, до којих је дошло на разне начине, део је културне баштине Београда и Србије. Генерације наших суграђана морају да знају шта се догађало у историји њиховог града и који су људи и како дали живот за њих. Што се фотографија тиче, оне су драгоцене и неопходне како бисмо увидели страхоту злочина. Да није било фотографија из Аушвица, рецимо, ми никада не бисмо заиста схватили шта је то концентрациони логор – каже за „Политику” Бранка Прпа, директор Историјског архива Београда.

Како објашњава, два тома „Логора Бањица – логораши, 1941–1944” не би требало схватити само као чин одавања почасти жртвама Бањичког логора, већ би њихово објављивање требало разумети и као вид поништења једног од постулата праксе скоро свих масовних злочина. А он гласи: запечатити свако сећање на жртве у тами безимености, лишити их права на име и гробно место.

Неке од фотографија у вези са логором на Бањици приказане су и раније, на изложби која је приређена поводом обележавања 60 година од ослобођења Београда, када је изложена и остала бројна, расположива грађа, али је већина сада ексклузивно објављена. У архиву истичу да овако обиман материјал пружа новим истраживачима могућност методолошки сложенијег „читања” овог дела историје Другог светског рата на нашим просторима и његово смештање у оквире времена. Поред тога, доступност овом историјском извору упућује и на то да се замислимо над судбинама сваке појединачне жртве једног дехуманизованог, злочиначког система.