Обама–Медведев, дан после

Од нашег дописника
Москва, 8. јула – Русија и Америка су „осуђене на партнерство” зато што ни једна од њих није у стању да сама изађе на крај с данашњим светским изазовима – рекао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Свест о томе показале су обе стране потписујући оквирни меморандум о смањењу арсенала ракетног наоружања, што ће послужити као основа за коначан договор који треба да буде готов до краја године и који ће заменити СТАРТ-1. Иако ни једни ни други не могу да буду потпуно задовољни садржином меморандума јер, с једне стране, Русија није пристала да смањи свој нуклеарни арсенал на количину коју је Америка предлагала, а са друге, Обама није прихватио да се будући споразум директно веже за постављање америчке противракетне одбране у Источној Европи, коментари након одласка америчког председника су углавном позитивни.

Министар Лавров сматра да се изјава о ПРО коју су потписала два председника „заснива на принципима о којима ми говоримо – принципима равноправности и узајамног поштовања како би се усагласили око метода и начина праћења а затим и неутралисања претњи ракетама. И то се односи на сваку тачку на земљиној кугли где такве опасности могу да настану и где оне могу представљати опасност за наше државе”.

По Константину Косачову, председнику Комисије државне думе Русије за међународне односе, „Руско-амерички самит показао је да је америчка страна у најмању руку „прикочила” своје стремљење да размести елементе ПРО у Источној Европи”. Истичући да експерти двеју страна намеравају да заједно оцене ракетну претњу и да припреме одговарајуће препоруке стручњацима који се тиме баве, Косачов истиче да је то врло важно јер „раније Американци то нису сматрали темом за дијалог, већ темом једностраног деловања”.

И политиколог Вјачеслав Никонов сматра да су „резултати посете превазишли сва очекивања, како америчке, тако и руске стране. Постигнути су озбиљнији договори него што се могло очекивати не само неколико дана пред сусрет, већ ни неколико сати”. Никонов додаје да су и Обама и Медведев, очигледно, људи који су заиста постали политичари тек после окончања хладног рата и да су спремни да се одрекну многих стереотипа. „Посета наравно није разрешила све руско-америчке противуречности, али то је, у сваком случају, најважнији корак ка ресетовању међународних односа.”

Иако су неки пожурили да дозволу Американцима да лете преко руске територије у Авганистан прогласе руским уступком, Александар Коновалов, председник Института за стратешке оцене, истиче:

„Американцима је одобрено четири и по хиљаде летова за војни транзит. То није уступак ни добротворна акција, то је решење неких интереса наше националне безбедности не на наш рачун. Русија је крајње заинтересована да у Авганистану на власт не дође радикални ислам. Ми смо већ били у Авганистану десет година, ми знамо шта то значи. Сада се ти задаци решавају новцем америчких пореских обвезника, америчким бомбардерима, снагама америчке морнарице. То је просто поклапање наших и америчких интереса.”

Један број коментатора изражава скепсу истичући да је лако имати једнаке ставове све док се не дође до питања где је потребна промена ставова, а то су Иран, НАТО, ПРО. „А кад то дође на дневни ред, неће бити компромиса”, каже Фјодор Лукијанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици”.

Све у свему, највећи број коментатора слаже се да су Москва и Вашингтон одшкринули једни другима врата, али да је до потпуног „ресетовања” још далеко.

Док са званичне стране стижу углавном позитивни утисци, опозиција се труди да прикрије незадовољство. Обама је на састанку с њима био прилично протоколаран, на забринутост што „либералне изјаве Медведева не одговарају његовим поступцима”, амерички председник је рекао да не треба потцењивати изјаве Медведева, а име Ходорковског је потпуно избегао да помене упркос инсистирању Јелене Лукијанове, адвоката бившег власника ЈУКОС-а. За утеху је испричао да је и он својевремено био игнорисан од власти, али је, ето, ипак постао председник, „зато што правда побеђује”. И сусрет са представницима грађанског друштва био је много краћи од планираног и још више формалан, а завршен је на типично амерички начин – Обами је стигла смс да су му ћерке гладне, он ју је гласно прочитао и пожурио да нахрани дечицу.