Obama–Medvedev, dan posle

Od našeg dopisnika
Moskva, 8. jula – Rusija i Amerika su „osuđene na partnerstvo” zato što ni jedna od njih nije u stanju da sama izađe na kraj s današnjim svetskim izazovima – rekao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Svest o tome pokazale su obe strane potpisujući okvirni memorandum o smanjenju arsenala raketnog naoružanja, što će poslužiti kao osnova za konačan dogovor koji treba da bude gotov do kraja godine i koji će zameniti START-1. Iako ni jedni ni drugi ne mogu da budu potpuno zadovoljni sadržinom memoranduma jer, s jedne strane, Rusija nije pristala da smanji svoj nuklearni arsenal na količinu koju je Amerika predlagala, a sa druge, Obama nije prihvatio da se budući sporazum direktno veže za postavljanje američke protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi, komentari nakon odlaska američkog predsednika su uglavnom pozitivni.

Ministar Lavrov smatra da se izjava o PRO koju su potpisala dva predsednika „zasniva na principima o kojima mi govorimo – principima ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja kako bi se usaglasili oko metoda i načina praćenja a zatim i neutralisanja pretnji raketama. I to se odnosi na svaku tačku na zemljinoj kugli gde takve opasnosti mogu da nastanu i gde one mogu predstavljati opasnost za naše države”.

Po Konstantinu Kosačovu, predsedniku Komisije državne dume Rusije za međunarodne odnose, „Rusko-američki samit pokazao je da je američka strana u najmanju ruku „prikočila” svoje stremljenje da razmesti elemente PRO u Istočnoj Evropi”. Ističući da eksperti dveju strana nameravaju da zajedno ocene raketnu pretnju i da pripreme odgovarajuće preporuke stručnjacima koji se time bave, Kosačov ističe da je to vrlo važno jer „ranije Amerikanci to nisu smatrali temom za dijalog, već temom jednostranog delovanja”.

I politikolog Vjačeslav Nikonov smatra da su „rezultati posete prevazišli sva očekivanja, kako američke, tako i ruske strane. Postignuti su ozbiljniji dogovori nego što se moglo očekivati ne samo nekoliko dana pred susret, već ni nekoliko sati”. Nikonov dodaje da su i Obama i Medvedev, očigledno, ljudi koji su zaista postali političari tek posle okončanja hladnog rata i da su spremni da se odreknu mnogih stereotipa. „Poseta naravno nije razrešila sve rusko-američke protivurečnosti, ali to je, u svakom slučaju, najvažniji korak ka resetovanju međunarodnih odnosa.”

Iako su neki požurili da dozvolu Amerikancima da lete preko ruske teritorije u Avganistan proglase ruskim ustupkom, Aleksandar Konovalov, predsednik Instituta za strateške ocene, ističe:

„Amerikancima je odobreno četiri i po hiljade letova za vojni tranzit. To nije ustupak ni dobrotvorna akcija, to je rešenje nekih interesa naše nacionalne bezbednosti ne na naš račun. Rusija je krajnje zainteresovana da u Avganistanu na vlast ne dođe radikalni islam. Mi smo već bili u Avganistanu deset godina, mi znamo šta to znači. Sada se ti zadaci rešavaju novcem američkih poreskih obveznika, američkim bombarderima, snagama američke mornarice. To je prosto poklapanje naših i američkih interesa.”

Jedan broj komentatora izražava skepsu ističući da je lako imati jednake stavove sve dok se ne dođe do pitanja gde je potrebna promena stavova, a to su Iran, NATO, PRO. „A kad to dođe na dnevni red, neće biti kompromisa”, kaže Fjodor Lukijanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici”.

Sve u svemu, najveći broj komentatora slaže se da su Moskva i Vašington odškrinuli jedni drugima vrata, ali da je do potpunog „resetovanja” još daleko.

Dok sa zvanične strane stižu uglavnom pozitivni utisci, opozicija se trudi da prikrije nezadovoljstvo. Obama je na sastanku s njima bio prilično protokolaran, na zabrinutost što „liberalne izjave Medvedeva ne odgovaraju njegovim postupcima”, američki predsednik je rekao da ne treba potcenjivati izjave Medvedeva, a ime Hodorkovskog je potpuno izbegao da pomene uprkos insistiranju Jelene Lukijanove, advokata bivšeg vlasnika JUKOS-a. Za utehu je ispričao da je i on svojevremeno bio ignorisan od vlasti, ali je, eto, ipak postao predsednik, „zato što pravda pobeđuje”. I susret sa predstavnicima građanskog društva bio je mnogo kraći od planiranog i još više formalan, a završen je na tipično američki način – Obami je stigla sms da su mu ćerke gladne, on ju je glasno pročitao i požurio da nahrani dečicu.