Аеродром још без директора

Мада је од одласка Бојана Кришта са места првог човека Аеродрома „Никола Тесла” прошло више од пола године, а у међувремену је из Владе Србије најављено да ће нови генерални директор бити изабран на јавном конкурсу, ово предузеће још води заменик бившег директора. Одговор на питање како ће и када бити постављен генерални директор београдског аеродрома немају ни у Министарству за инфраструктуру, као ни у партијски надлежном Министарству економије (Аеродром је коалиционим споразумом припао Г17), из кога је и најављен јавни конкурс. О ефектима владине препоруке о ограничењу зарада челних људи јавних предузећа такође нико више не говори.

У међувремену, обрађени су завршни рачуни за прошлу годину и НБС је саопштила да су јавна предузећа укњижила 36.902.000.000 динара губитка – четири пута више него добити. Односно, пословала су са минусом од 27.890.000.000динара, што је у односу на претходну годину више за 69,6 одсто и што је 75 одсто губитка свих привредних друштава у Србији.

Истина, поменути београдски аеродром последњих година није имао тих проблема и није залазио у губиташку зону. По мишљењу проф. др Петра Јовановића, стручњака за менаџмент, као што је планетарна финансијска и економска криза заправо менаџерска, тако је лоше пословање наших јавних предузећа великим делом последица лошег управљања.

А један од основних предуслова за успешно функционисање ових компанија, по Јовановићу,јестедеполитизација менаџмента. Топодразумева менаџере професионалце на месту генералног директора, али и стручне људе у управним одборима.

Проблем јавних предузећа је, каже, што су њихови директори партијски чиновници и што у таквом систему они имају овлашћења, али не и одговорност за оношто раде, односно не раде.

– Директори јавних предузећаодговарају управнимодборима, у којима седењихови партијски другови. А одговорности нема без контроле и мерења резултата рада. Постоје награде и бонуси,али не постоје казне – објашњава Јовановић.

По његовом мишљењу, ониреално и нису менаџери.

–У највећем броју случајева они то не чине, већпре свега користе монополски положај да остваре што већи профит, повећавајући цене својих услуга, таксе и накнаде, проналазећи разне начине и рупе у прописима који им омогућавају бољи положај и веће зараде.Чак ионда кад праве губитке – објашњава Јовановић.

Као декан Високе школе за пројектни менаџмент, залаже се да на места директора доводе школовани менаџери. То би, каже, било решење и за српски јавни сектор –јавна предузећа, здравствене установе, установе културе, образовања... Наравно, уз доношење закона који би регулисао рад менаџера у јавном сектору.

В. Јеличић