Повратак Палестинаца

Церемонијални део посете палестинског председника Београду, којим је после две деценије означена обнова дијалога на највишем нивоу, брзо је утонуо у сенку два тешка питања која муче домаћина и госта.

У суочавању са САД и добрим делом ЕУ, Борису Тадићу добродошао је свако ко обећава да неће признати независност Косова. Оспораваном од радикалних сународника, Махмуду Абасу потребна је свака подршка која би га припремила за озбиљне преговоре о стварању палестинске државе.

На основу онога што су, балансирајући на жици, изјавили домаћин и гост, закључује се да обе стране очекују нешто једна од друге, а да од света очекују да им не намеће решења.

„Рачунам на Вас, председниче, да ћете наставити да пружате подршку напорима да кроз разговор са Израелом дођемо до решења на Блиском истоку које ће довести до тога да Израел и Палестина живе једни поред других и да сарађују као суседи”, рекао је Абас.

Незнано откуд и незнано како, да ли из ових речи, тек било је и спекулација да би Србија могла да посредује у израелско-палестинском конфликту.

Иако има добре односе са Израелом, а сада је реанимирала сарадњу са Абасовим Палестинцима, Србија ипак није у позицији да се озбиљније ангажује на Блиском истоку на коме је током последњих шест деценија израелско-палестинског конфликта пропало најмање 20 мировних иницијатива.

Ако је посреднички ангажман некоме и пао на памет, боље да га се Београд клони препуштајући те врсте услуга добре воље Норвежанима, или Турцима.

Србија би сваког дана морала да објашњава своју позицију и објашњава зашто неће никада признати државу коју су желели косовски Албанци, а подржава државу коју желе Палестинци. Морала би да подсећа да се Палестинци нису отцепили од Израела, а косовски Албанци јесу. Морала би да упозорава да је Србији наметнуто решење, а да се на Блиском истоку трага за договором. И тако даље, и тако даље...

У сваком случају обнова подршке Србије „палестинској ствари” и најава озбиљнијег, објективног ангажмана, има позитивне ефекте и доприноси разбијању стереотипова о Србима које су муслимани широм света стицали током рата у Босни и обрачуна на Косову.

С посебним освртом на Организацију исламске конференције и Арапску лигу, овдашња дипломатија почела је да се „ресетује” када је Београду затребала масовна подршка бирачког тела УН у блокирању даљих признавања независности Косова.

Уз најаву носталгичног београдског окупљања несврстаних за две године, на 50. годишњицу њиховог првог самита, уз обновљену подршку праву Палестинаца на државу, Београд очекује да Абас помогне да се не призна државност Косова.

Абу Мазен, како је гост познатији међу својим Палестинцима, подршком српском ставу око Косова обрадовао је Београд као што је својевремено обрадовао Русе када се одлучио да буде први светски државник који је посетио Грозни, главни град Чеченије.

Ипак, Абасови Палестинци Београду око Косова могу да помогну отприлике онолико колико Београд Абасу може да помогне да консолидује своју власт. Рекао бих, минимално. Абас може све да обећа, али проблем је колико вреди његов глас.

Отпор Палестинаца на „косовском фронту” тешко је одржив на дужи рок. Јордан се јучерашњим признавањем власти у Приштини придружио Саудијској Арабији, Емиратима и Бахреину.

Под притиском САД и велике већине од 27 чланица ЕУ које су признале Косово, бреша попушта, а управо Абас много наде полаже у мировну иницијативу Барака Обаме и у ЕУ која упозорава Израел да ће се међусобни односи погоршати уколико Израел не пристане на формирање палестинске државе.

Лидер Фатаха има и друге проблеме. Скучен на Западној обали у свом штабу у Рамали, Абас нема никакву власт над појасом Газе откако је радикални палестински Хамас јануара 2006. тамо однео победу на парламентарним изборима. Како су касније уследили и оружани сукоби присталица Фатаха и следбеника Хамаса, Израел и Запад немају палестинског преговарача са пуним ауторитетом.

Абас очито рачуна да ће му добри односи са Београдом отворити нека врата на западу и истоку, и да ће му умереност по којој је познат помоћи у сучељавању са Хамасом са којим већ месецима неуспешно преговара.

Палестинац може да буде осокољен новом администрацијом у Вашингтону. У очекивању нове динамике, на коју је спреман, Абас је сада у нешто лагоднијој позицији надајући се директним преговорима.

То је оно што жели и Израел. Без обзира на америчку иницијативу и ангажман квартета – САД, ЕУ, Русија и УН – Израел се држи става да само директни преговори воде решењу и да међународна заједница може да помогне подршком таквом дијалогу.

Београд је око тога сагласан. Нема колизије ни са Израелом, који је веома присутан у свету српске економије, ни са Палестинцима, од којих је 25.000 завршило студије на нашем подручју гарантујући наставак континуитета сарадње нарушене у краћем периоду.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Кол: Делимо став Србије

Коментаришући посету председника Палестине Махмуда Абаса Србији, амбасадор Израела у Београду Артур Кол, у писаној изјави достављеној „Политици”, констатује да Израел дели „став Србије који је изнео председник Тадић да се конфликти решавају кроз дијалог и директне преговоре”.

„Надамо се да ће ова порука охрабрити председавајућег Палестинске управе Махмуда Абаса да што пре настави преговоре са Израелом”, наводи се у изјави амбасадора Кола, који подсећа и да је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху „у недавној изјави, дао јасну визију решења конфликта које предвиђа две државе за два народа – Израела као домовине јеврејског народа поред демилитаризоване палестинске државе, отаџбине палестинског народа”.

М. Р. П.

----------------------------------------------------------------------------------

Симић: Став Палестинаца утиче и на друге Арапе

Професор на Факултету политичких наука Предраг Симић оценио је да је посета палестинског председника Махмуда Абаса Србији још једна степеница у вишедеценијским добрим односима између Београда и палестинског народа, палестинске државе и палестинског покрета. „Ова посета је значајна и због изјава и подршке коју Палестинци пружају захтевима Србије за очување свог суверенитета и територијалног интегритета и у решавању свих питања, укључујући и косовску кризу, на бази међународног права. То нема само значење у билатералним односима, јер ће такав став Палестинаца сигурно да утиче и на сличне ставове бројних арапских исламских земаља које подржавају Палестинце и њихов покрет”, каже Симић за „Политику”.

Посебно је важно да је Абас посетио Србију баш у овом тренутку, због, како наводи Симић, неких изјава, оцена и мишљења да би косовско решење могло да се примени и на случај Палестине. „На неки начин, оваквом потврдом пријатељства умањује се негативан утицај таквих изјава које долазе из неких утицајних западних кругова последњих недеља”, истиче проф. Симић.

Како додаје, могуће је да Србија овим нешто и изгуби, рецимо у односима са Израелом, али је важно „да подршку за очување територијалног интегритета и суверенитета добијамо чак и од оних народа који се сами налазе у некој ситуацији да се боре за свој опстанак”.

Б. Б.

--------------------------------------------------------------------

Цветковић захвалио Абасу на подршци Србији

Председник Владе Србије Мирко Цветковић захвалио је јуче председнику Палестине Махмуду Абасу, који борави у посети Београду, на подршци коју пружа Србији у очувању њеног територијалног интегритета и суверенитета.

Цветковић је у сусретуса Абасом оценио да постоји аналогија у томе што и палестинска и српска страна своје ставове и дипломатске активности заснивају на поштовању резолуција Уједињених нација и међународног права, саопштено је из владе.

На састанку је истакнуто да Србија и Палестина и данас одржавају блиске и добре односе који су засновани на пријатељству из ранијих времена, наводи се у саопштењу.

Цветковић је указао на могућност унапређење сарадње у области економије, образовања и културе.

Председник Абас упознао је премијера Цветковића са актуелном ситуацијом на Блиском истоку и истакао да је Палестина увек била отворена и спремна за преговоре у изналажењу решења које би донело трајан мир на Блиском истоку.

Абас је први палестински лидер који је дошао у Србију од 1989. године, када је у Београду боравио Јасер Арафат, на самиту Покрета несврстаних.

Абас је јуче, првог дана посете, разговарао са председником Србије Борисом Тадићем, са којим се сагласио да се проблеми будућег статуса Косова и израелско-палестинских односа трајно могу решити само уз поштовање међународног права.

Танјуг