Povratak Palestinaca

Ceremonijalni deo posete palestinskog predsednika Beogradu, kojim je posle dve decenije označena obnova dijaloga na najvišem nivou, brzo je utonuo u senku dva teška pitanja koja muče domaćina i gosta.

U suočavanju sa SAD i dobrim delom EU, Borisu Tadiću dobrodošao je svako ko obećava da neće priznati nezavisnost Kosova. Osporavanom od radikalnih sunarodnika, Mahmudu Abasu potrebna je svaka podrška koja bi ga pripremila za ozbiljne pregovore o stvaranju palestinske države.

Na osnovu onoga što su, balansirajući na žici, izjavili domaćin i gost, zaključuje se da obe strane očekuju nešto jedna od druge, a da od sveta očekuju da im ne nameće rešenja.

„Računam na Vas, predsedniče, da ćete nastaviti da pružate podršku naporima da kroz razgovor sa Izraelom dođemo do rešenja na Bliskom istoku koje će dovesti do toga da Izrael i Palestina žive jedni pored drugih i da sarađuju kao susedi”, rekao je Abas.

Neznano otkud i neznano kako, da li iz ovih reči, tek bilo je i spekulacija da bi Srbija mogla da posreduje u izraelsko-palestinskom konfliktu.

Iako ima dobre odnose sa Izraelom, a sada je reanimirala saradnju sa Abasovim Palestincima, Srbija ipak nije u poziciji da se ozbiljnije angažuje na Bliskom istoku na kome je tokom poslednjih šest decenija izraelsko-palestinskog konflikta propalo najmanje 20 mirovnih inicijativa.

Ako je posrednički angažman nekome i pao na pamet, bolje da ga se Beograd kloni prepuštajući te vrste usluga dobre volje Norvežanima, ili Turcima.

Srbija bi svakog dana morala da objašnjava svoju poziciju i objašnjava zašto neće nikada priznati državu koju su želeli kosovski Albanci, a podržava državu koju žele Palestinci. Morala bi da podseća da se Palestinci nisu otcepili od Izraela, a kosovski Albanci jesu. Morala bi da upozorava da je Srbiji nametnuto rešenje, a da se na Bliskom istoku traga za dogovorom. I tako dalje, i tako dalje...

U svakom slučaju obnova podrške Srbije „palestinskoj stvari” i najava ozbiljnijeg, objektivnog angažmana, ima pozitivne efekte i doprinosi razbijanju stereotipova o Srbima koje su muslimani širom sveta sticali tokom rata u Bosni i obračuna na Kosovu.

S posebnim osvrtom na Organizaciju islamske konferencije i Arapsku ligu, ovdašnja diplomatija počela je da se „resetuje” kada je Beogradu zatrebala masovna podrška biračkog tela UN u blokiranju daljih priznavanja nezavisnosti Kosova.

Uz najavu nostalgičnog beogradskog okupljanja nesvrstanih za dve godine, na 50. godišnjicu njihovog prvog samita, uz obnovljenu podršku pravu Palestinaca na državu, Beograd očekuje da Abas pomogne da se ne prizna državnost Kosova.

Abu Mazen, kako je gost poznatiji među svojim Palestincima, podrškom srpskom stavu oko Kosova obradovao je Beograd kao što je svojevremeno obradovao Ruse kada se odlučio da bude prvi svetski državnik koji je posetio Grozni, glavni grad Čečenije.

Ipak, Abasovi Palestinci Beogradu oko Kosova mogu da pomognu otprilike onoliko koliko Beograd Abasu može da pomogne da konsoliduje svoju vlast. Rekao bih, minimalno. Abas može sve da obeća, ali problem je koliko vredi njegov glas.

Otpor Palestinaca na „kosovskom frontu” teško je održiv na duži rok. Jordan se jučerašnjim priznavanjem vlasti u Prištini pridružio Saudijskoj Arabiji, Emiratima i Bahreinu.

Pod pritiskom SAD i velike većine od 27 članica EU koje su priznale Kosovo, breša popušta, a upravo Abas mnogo nade polaže u mirovnu inicijativu Baraka Obame i u EU koja upozorava Izrael da će se međusobni odnosi pogoršati ukoliko Izrael ne pristane na formiranje palestinske države.

Lider Fataha ima i druge probleme. Skučen na Zapadnoj obali u svom štabu u Ramali, Abas nema nikakvu vlast nad pojasom Gaze otkako je radikalni palestinski Hamas januara 2006. tamo odneo pobedu na parlamentarnim izborima. Kako su kasnije usledili i oružani sukobi pristalica Fataha i sledbenika Hamasa, Izrael i Zapad nemaju palestinskog pregovarača sa punim autoritetom.

Abas očito računa da će mu dobri odnosi sa Beogradom otvoriti neka vrata na zapadu i istoku, i da će mu umerenost po kojoj je poznat pomoći u sučeljavanju sa Hamasom sa kojim već mesecima neuspešno pregovara.

Palestinac može da bude osokoljen novom administracijom u Vašingtonu. U očekivanju nove dinamike, na koju je spreman, Abas je sada u nešto lagodnijoj poziciji nadajući se direktnim pregovorima.

To je ono što želi i Izrael. Bez obzira na američku inicijativu i angažman kvarteta – SAD, EU, Rusija i UN – Izrael se drži stava da samo direktni pregovori vode rešenju i da međunarodna zajednica može da pomogne podrškom takvom dijalogu.

Beograd je oko toga saglasan. Nema kolizije ni sa Izraelom, koji je veoma prisutan u svetu srpske ekonomije, ni sa Palestincima, od kojih je 25.000 završilo studije na našem području garantujući nastavak kontinuiteta saradnje narušene u kraćem periodu.

Boško Jakšić

-----------------------------------------------------------

Kol: Delimo stav Srbije

Komentarišući posetu predsednika Palestine Mahmuda Abasa Srbiji, ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol, u pisanoj izjavi dostavljenoj „Politici”, konstatuje da Izrael deli „stav Srbije koji je izneo predsednik Tadić da se konflikti rešavaju kroz dijalog i direktne pregovore”.

„Nadamo se da će ova poruka ohrabriti predsedavajućeg Palestinske uprave Mahmuda Abasa da što pre nastavi pregovore sa Izraelom”, navodi se u izjavi ambasadora Kola, koji podseća i da je izraelski premijer Benjamin Netanijahu „u nedavnoj izjavi, dao jasnu viziju rešenja konflikta koje predviđa dve države za dva naroda – Izraela kao domovine jevrejskog naroda pored demilitarizovane palestinske države, otadžbine palestinskog naroda”.

M. R. P.

----------------------------------------------------------------------------------

Simić: Stav Palestinaca utiče i na druge Arape

Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić ocenio je da je poseta palestinskog predsednika Mahmuda Abasa Srbiji još jedna stepenica u višedecenijskim dobrim odnosima između Beograda i palestinskog naroda, palestinske države i palestinskog pokreta. „Ova poseta je značajna i zbog izjava i podrške koju Palestinci pružaju zahtevima Srbije za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i u rešavanju svih pitanja, uključujući i kosovsku krizu, na bazi međunarodnog prava. To nema samo značenje u bilateralnim odnosima, jer će takav stav Palestinaca sigurno da utiče i na slične stavove brojnih arapskih islamskih zemalja koje podržavaju Palestince i njihov pokret”, kaže Simić za „Politiku”.

Posebno je važno da je Abas posetio Srbiju baš u ovom trenutku, zbog, kako navodi Simić, nekih izjava, ocena i mišljenja da bi kosovsko rešenje moglo da se primeni i na slučaj Palestine. „Na neki način, ovakvom potvrdom prijateljstva umanjuje se negativan uticaj takvih izjava koje dolaze iz nekih uticajnih zapadnih krugova poslednjih nedelja”, ističe prof. Simić.

Kako dodaje, moguće je da Srbija ovim nešto i izgubi, recimo u odnosima sa Izraelom, ali je važno „da podršku za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta dobijamo čak i od onih naroda koji se sami nalaze u nekoj situaciji da se bore za svoj opstanak”.

B. B.

--------------------------------------------------------------------

Cvetković zahvalio Abasu na podršci Srbiji

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković zahvalio je juče predsedniku Palestine Mahmudu Abasu, koji boravi u poseti Beogradu, na podršci koju pruža Srbiji u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Cvetković je u susretusa Abasom ocenio da postoji analogija u tome što i palestinska i srpska strana svoje stavove i diplomatske aktivnosti zasnivaju na poštovanju rezolucija Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava, saopšteno je iz vlade.

Na sastanku je istaknuto da Srbija i Palestina i danas održavaju bliske i dobre odnose koji su zasnovani na prijateljstvu iz ranijih vremena, navodi se u saopštenju.

Cvetković je ukazao na mogućnost unapređenje saradnje u oblasti ekonomije, obrazovanja i kulture.

Predsednik Abas upoznao je premijera Cvetkovića sa aktuelnom situacijom na Bliskom istoku i istakao da je Palestina uvek bila otvorena i spremna za pregovore u iznalaženju rešenja koje bi donelo trajan mir na Bliskom istoku.

Abas je prvi palestinski lider koji je došao u Srbiju od 1989. godine, kada je u Beogradu boravio Jaser Arafat, na samitu Pokreta nesvrstanih.

Abas je juče, prvog dana posete, razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, sa kojim se saglasio da se problemi budućeg statusa Kosova i izraelsko-palestinskih odnosa trajno mogu rešiti samo uz poštovanje međunarodnog prava.

Tanjug