Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Школовани проценитељи

Школовани проценитељи
Стручност је важна код одређивања вредности непокретности

Процена вредности непокретности, која се врши у свим земљама тржишне економије, у Србији је на самом почетку. У нашој земљи не постоје јасна правила која регулишу ту област, односно процену врше вештаци грађевинске струке који су лиценцу добили од Министарства правде, тврди за Екапију Манојло Миладиновић, професор Грађевинског факултета у Београду.

Он каже да проценитељи у Србији немају формално образовање потребно за рад на проценама вредности непокретности, а ни не поседују стандарде и методологију неопходну за овај сложени посао.

Допринос у превазилажењу тог проблема даће нови модул мастер студија под називом „Управљање непокретностима” (Land Law and Economy) који је покренут на Грађевинском факултету, на Студијском програму геодезија.

У септембру ће бити уписати прва група полазника који ће изучавати процене вредности непокретности, као и низ других дисциплина које се односе на тржиште, право и економију у спрези са непоретностима.

– Нови модул мастер студија резултат је пројекта „Темпус” који је финансиран средставима Европске уније, а реализован у сарадњи са Шведском, Финском и Словенијом. Руководилац пројекта био је проф. Ханс Максон из Шведске, а припрема је трајала две године – објашњава Миладиновић, наглашавајући да је тај курс јединствен у нашој земљи.

У току обуке за проценитеље вредности непокретности петнаест професора из Србије и будућих предавача на мастеру „Управљање непокретностима” прошло је многобројне едукације, а наставни план студија је прецизно дефинисан уз сугестију ментора из три земље.

– Наше мастер студије највише ће личити на шведски систем, а примећује се и утицај Финске, док је програм наравно, максимално прилагођен нашој земљи. Студенти ће имати обавезне и изборне предмете, који ће чинити више од 30 посто целокупног градива. Тиме је у потпуности испоштован и програм Болоњске декларације. Осим професора Грађевинског факултета наставу ће обављати и колеге са Архитеконског факултета, Правногфакултета и Факултета организационих наука у Београду.

Услови за упис су претходно завршене bachelor студије, али за сада само из области геодезије. Универзитет ће одобравати квоте за мастер студије, а од тога зависи и колико ће бити студената, али како каже Миладиновић неће их бити више од 20.

– За две године, први пут у Србији, али и околини, имаћемо стручњаке који ће овладати знањима неопходним за тржиште и управљање непокретностима. То подразумева обавезно знање из области просторног планирања, шира знања из сфере урбанизма, инфраструктуре, пројектовања, изградње, и наравно тржишта и процене непокретности. Претпостављам да ће последње две категорије изазвати највеће интересовање јер ће те професије бити изузетно тражене у будућности. Проценитељска функција за сада није установљена на начин на који би требало да буде – објашњава Миладиновић.

У Србији постоји Национално удружење проценитеља Србије, које би требало да постане члан IVSC (International Valuation Standard Comitee). Међутим, каже Миладиновић, до сада нису познате било какве активности сем једног или два јавна саопштења.

Важан допринос процени непокретности, каже Миладиновић, очекује се усвајањем закона о државном премеру и катастру непокретности. На тај начин биће уведена масовна процена непокретности што ће бити најзначајнији догађај у овој области који ће дати иницијативу да се остали аспекти процене уреде прописима. Обука кадрова, оснивање удружења проценитеља и других институција су предстојећи задаци.

– Очекује се да ће у Републичком геодетском заводу, који ради нацрт закона, формирати посебан сектор и да ће тамо бити потребно најмање 50 стручних људи.

На студијском програму геодезија, тренутно постоје два едукативна мастер модула – геодезија и геоинформатика.

Цена новог курса ће бити у складу са ценама осталих мастер курсева на Београдском универзитету, али тачне бројке још нису одређене.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.