Лоши изгледи „малог Обаме”

Судећи по истраживању које је демоскопски институт „Форза” обавио за потребе магазина „Штерн”, некад најстаријој и некад, у Брантово време, најјачој политичкој странци, Социјалдемократској партији (СПД) и њеном кандидату за савезног канцелара, бар тренутно, лоше се пише.

Ангела Меркел би у овом часу, а до парламентарних избора је остало још само два месеца, каже Форза, убедљиво поразила свог ривала, шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера. Никад до сада, наиме, није „растојање” између претендената на најважнији, иако не и највиши (формално, то је шеф државе), положај у земљи било толико и тако упадљиво.

За Меркелову као канцелара у овом часу би се, кад би постојали директни избори –шеф владе се формално бира у парламенту, а предлаже га странка која је победила на изборима – изјаснило 58 одсто бирача, а за Штајнмајера само 18 процената: за Меркелову досад најбољи, за Штајнмајера најгори резултат!

Садашња „власница” канцеларског трона стоји код грађана знатно боље од партије на чијем се, такође, челу налази (за унију конзервативаца, ЦДУ/ЦСУ гласало би 37 одсто бирача), а кандидат социјалдемократа је чак „испод црте” своје партије, СПД, којој политичке акције акције одавно нису стајале тако лоше. За Социјалдемократску партију се изјаснио једва сваки пети (21 одсто) учесник у репрезентативној анкети института „Форза”.

Малерозни Штајнмајер, најављиван као „човек промене”, попут новог америчког председника, свео се тако, примећују цинично медији, на формат „малог Обаме”, чије су шансе на победу, ако се не догоди обрт раван чуду, готово никакве.

Чак и они у социјалдемократском табору, који би још да верују у чудо – „машина Шредер” је, у фуриозној завршници изборне кампање, два пута социјалдемократе извлачио из губитничке позиције – почињу да се колебају. Један број њих већ хвата сумња да се, можда, не „кладе на погрешног коња”, иако знају да би промена кандидата за канцелара, чак и кад би тако харизматична личност била на видику, могла да буде фатална. Ретко се кад, међутим, догађало да један социјалдемократски кандидат за канцелара нема безрезервну подршку присталица своје странке као у овом случају: за Штајнмајера као будућег шефа владе изјаснило се из „црвеног табора” једва нешто изнад половине (55 одсто), док су конзервативци практично листом (91 одсто!) уз Меркелову!

Драматичан пад популарности Штајнмајера и његове странке није лако објашњив. Кад је реч о Штајнмајеру, који се као шеф дипломатије – та функција је традиционално веома атрактивна, с обзиром на динамичност и готово перманентну присутност у медијима – увек котирао веома високо на листи популарности међу водећим немачким политичарима, нема, наиме, једноставног одговора зашто се, бар део, те „звездане прашине” није пренео на његову личност у функцији кандидата за канцелара.

Поређења ради: Штајнмајер је и сада по популарности као политичар, и шеф дипломатије, прилично високо (уз 53 одсто гласова) на листи коју неприкосновено води Меркелова (66 процената), док је, као кандидат за канцелара, ето, једва скупио 18 процената.

А кад је о његовој партији реч, дуго се веровало да би управо у овим временима велике кризе и драстичних социјалних раслојавања и разлика, странка која се залаже за социјалну правду и очување радних места, требало да профитира. А није. Док је у већ споменута, добра, времена њеног дугогодишњег лидера Вилија Бранта освајала апсолутну већину, с преко четрдесет одсто, тренутно је спала на једва двадесет процената. Да апсурд буде већи, њој се приближила доскора занемарљиво мала либерална странка, која заступа интересе крупног капитала и агресивног капитализма.

Мирослав Стојановић