Loši izgledi „malog Obame”

Sudeći po istraživanju koje je demoskopski institut „Forza” obavio za potrebe magazina „Štern”, nekad najstarijoj i nekad, u Brantovo vreme, najjačoj političkoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji (SPD) i njenom kandidatu za saveznog kancelara, bar trenutno, loše se piše.

Angela Merkel bi u ovom času, a do parlamentarnih izbora je ostalo još samo dva meseca, kaže Forza, ubedljivo porazila svog rivala, šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera. Nikad do sada, naime, nije „rastojanje” između pretendenata na najvažniji, iako ne i najviši (formalno, to je šef države), položaj u zemlji bilo toliko i tako upadljivo.

Za Merkelovu kao kancelara u ovom času bi se, kad bi postojali direktni izbori –šef vlade se formalno bira u parlamentu, a predlaže ga stranka koja je pobedila na izborima – izjasnilo 58 odsto birača, a za Štajnmajera samo 18 procenata: za Merkelovu dosad najbolji, za Štajnmajera najgori rezultat!

Sadašnja „vlasnica” kancelarskog trona stoji kod građana znatno bolje od partije na čijem se, takođe, čelu nalazi (za uniju konzervativaca, CDU/CSU glasalo bi 37 odsto birača), a kandidat socijaldemokrata je čak „ispod crte” svoje partije, SPD, kojoj političke akcije akcije odavno nisu stajale tako loše. Za Socijaldemokratsku partiju se izjasnio jedva svaki peti (21 odsto) učesnik u reprezentativnoj anketi instituta „Forza”.

Malerozni Štajnmajer, najavljivan kao „čovek promene”, poput novog američkog predsednika, sveo se tako, primećuju cinično mediji, na format „malog Obame”, čije su šanse na pobedu, ako se ne dogodi obrt ravan čudu, gotovo nikakve.

Čak i oni u socijaldemokratskom taboru, koji bi još da veruju u čudo – „mašina Šreder” je, u furioznoj završnici izborne kampanje, dva puta socijaldemokrate izvlačio iz gubitničke pozicije – počinju da se kolebaju. Jedan broj njih već hvata sumnja da se, možda, ne „klade na pogrešnog konja”, iako znaju da bi promena kandidata za kancelara, čak i kad bi tako harizmatična ličnost bila na vidiku, mogla da bude fatalna. Retko se kad, međutim, događalo da jedan socijaldemokratski kandidat za kancelara nema bezrezervnu podršku pristalica svoje stranke kao u ovom slučaju: za Štajnmajera kao budućeg šefa vlade izjasnilo se iz „crvenog tabora” jedva nešto iznad polovine (55 odsto), dok su konzervativci praktično listom (91 odsto!) uz Merkelovu!

Dramatičan pad popularnosti Štajnmajera i njegove stranke nije lako objašnjiv. Kad je reč o Štajnmajeru, koji se kao šef diplomatije – ta funkcija je tradicionalno veoma atraktivna, s obzirom na dinamičnost i gotovo permanentnu prisutnost u medijima – uvek kotirao veoma visoko na listi popularnosti među vodećim nemačkim političarima, nema, naime, jednostavnog odgovora zašto se, bar deo, te „zvezdane prašine” nije preneo na njegovu ličnost u funkciji kandidata za kancelara.

Poređenja radi: Štajnmajer je i sada po popularnosti kao političar, i šef diplomatije, prilično visoko (uz 53 odsto glasova) na listi koju neprikosnoveno vodi Merkelova (66 procenata), dok je, kao kandidat za kancelara, eto, jedva skupio 18 procenata.

A kad je o njegovoj partiji reč, dugo se verovalo da bi upravo u ovim vremenima velike krize i drastičnih socijalnih raslojavanja i razlika, stranka koja se zalaže za socijalnu pravdu i očuvanje radnih mesta, trebalo da profitira. A nije. Dok je u već spomenuta, dobra, vremena njenog dugogodišnjeg lidera Vilija Branta osvajala apsolutnu većinu, s preko četrdeset odsto, trenutno je spala na jedva dvadeset procenata. Da apsurd bude veći, njoj se približila doskora zanemarljivo mala liberalna stranka, koja zastupa interese krupnog kapitala i agresivnog kapitalizma.

Miroslav Stojanović