У Л’Аквили без договора о клими

Од нашег дописника
Л’Аквила, 9.јула – После формалних посета и обиласка порушених градова регије Абруцо, на самиту Г-8 разматрана су и три битна питања. На првом месту налазило се решавање проблема светске економске кризе: „Самитом Г-8 желимо да проследимо оптимистичку поруку – најгори период кризе је за нама. Свуда се осећају знаци опоравка, а ми смо одлучили да наставимо са координираним акцијама.”

На састанку је истакнуто да ће се о новим правилима на основу којих би требало да се базира економски и финансијски систем прецизније дискутовати у септембру на самиту у Питсбургу. „У борби против светске економске кризе неопходно је ставити на прво место друштвену димензију као и запосленост људи који директно плаћају последице рецесије. Последице економске кризе на светском тржишту могле би да изазову нестабилност друштва”, истиче се у извештају самита.

Сузбијања протекционизма, приоритет запослења као и борба против фискалних рајева представљају неке од решења светских лидера за борбу против економске кризе.

Европске чланице самита као и САД предложиле су и неопходност сузбијања нивоа угљен-диоксида за 50 одсто до 2050, док глобално загревање не би требало да надмаши два степена.

Светски лидери су истакли и неопходност развоја нових енергетских извора и поновни подстицај развоја пољопривреде као фундаменталног светског сектора.

Ипак на састанку Г-14 у четвртак (на коме су поред осам светских сила учествовали и Бразил, Кина (без председника Ху Ђинтаоа) Индија, Мексико, Јужна Африка и Египат) није потписан споразум о смањењу 50 одсто угљен-диоксида; потврђен је само лимит од два степена за питање глобалног загревања. Одлука ових шест земаља била је пресудна за договор о клими имајући у виду да се ради о државама које испуштају 80 одсто угљен-диоксида у свету.

Амерички председник Барак Обама изјавио је да ће бити потребно још доста времена како би овај споразум био потписан и од осталих земаља. Додао је ипак да постоји могућност за напредак пре нових преговора о клими у Копенхагену у децембру.

„Данашњи свет за собом носи два века индустријализације, а карактерисан је потрошачким начином живота развијених земља. Лако је захтевати од нас да исправимо грешке које су други направили. Да бисмо променили нашу индустрију и применили нове форме производње неопходно нам је много инвестиција. А фондови недостају”, прокоментарисао је индијски председник МанмоханСинг.

Због недоношења конкретних солуција у блиској будућности, декларација оклими није се допала ни организацијама за очување животне средине „Постављање циљева до 2050. значи само одлагање проблема”, изјавио је координатор италијанске организације за животну средину Маурицио Губјоти.

Потписана је и декларација о развоју и о помоћи неразвијених земаља у којој се наглашава „неопходност одржавања претходних обавеза”: говорило се и о улагању 25 милијарди долара до краја године.

„Господин три одсто” (како енглески музичар Боб Гелдоф назива Берлусконија због само три одсто доприноса у односу на обећање из 2005. на самиту у Гленеаглесу) изјаснио се поводом оскудних доприноса Италије земљама у развоју: „Наша држава је у закашњењу, али скорашњи проблем земљотреса последњих месеци нас је спречио у даљој помоћи. Према договору, до краја године даћемо наш допринос глобалном фонду.”

Једна од ванредних тема самита било је и питање Ирана.Инсистирањем Француске, уз помоћ САД, говори се да ће на крају самита Г-8 бити изнет извештај у коме се осуђује негацијахолокауста иранског председника Ахмадинежада.

Чланице самита Г-8 упутиће критику Иранском председнику и поводом последњих немира у Ирану:„И даље смо јако забринути поводом дешавања у Ирану. Истичемо наше апсолутно поштовање суверенитета ове државе. У исто време осуђујемо насиље након избора у којима су многи грађани изгубили живот. Чланице Г-8 траже од Иранског председника решавање кризе унутар земље уз демократски дијалог, истичући обавезу поштовања међународне конвенције о цивилним и политичким правима.”

Одлучено је да на самиту у Л’Аквили не буду упућене додатне претње о новим санкцијама Ахмадинежаду због јачања атомског оружја Ирана.

Иначе, грађани Л’Аквиле дочекали су шефове држава, а посебно америчког председника Барака Обаму, са натписима „Yes we camp” („Да, ми кампујемо”) у знак протеста због услова у којима се и даље налазе, три месеца након катастрофалног земљотреса.

Полемике које су претходиле почетку самита потпуно су стављене у други план изјавама светских лидера који су присуствовали самиту: „Силвио Берлускони је урадио праву ствар организацијом самита Г-8 у Л’Аквили”, изјавио је британски премијер Гордон Браун и додао, „на тај начин осам светских лидера су у стању да виде катастрофу изазвану земљотресом као и напор уложен у обнову погођене регије.”

Лавина критика светске штампе пред почетак самита стављена је у други план пошто је амерички председник Барак Обама упутио охрабрујућу поруку Берлусконију: „Италија је самитом у Л’Аквили потврдила светско вођство.”

Марина Лаловић