Закон о судијама уставан

Поједине одредбе Закона о судијама које је као уставно проблематичне оспорило Друштво судија Србије али и други иницијатори, по јучерашњој оцени Уставног суда Србије у сагласности су и са Уставом и са међународним актима. Спорне одредбе односе се на престанак функције судија које су изабране по ранијим законима као и овлашћење Високог савета судства, да уз претходно прибављену сагласност министра правде, одлучује о броју судија и судија поротника у Србији.

Иницијатори су поред осталог замерили да се новим одредбама прекида сталност судијске функције, да одредбе имају повратно дејство и задиру у стечена права судија изабраних у складу са раније важећим законима.

Марија Драшкић, судија известилац рекла је да је нови Устав предвидео значајне промене у организационој структури судске власти као што је оснивање Врховног касационог суда и формирање судова који раније нису постојали (Апелациони, Управни, прекршајни, Виши прекршајни) као и промену назива и делимичну промену надлежности постојећих судова. По њеним наводима, Устав из 2006. године на другачији начин третира и сталност судијске функције у односу на уставна решења из 1990. године.

У исцрпном образложењу навела је и да се прокламована сталност судијске функције остварује управо избором судија од Високог савета судства као еминентног судијског тела. Избор на функцију судије не представља стечено субјективно право, већ право које се стиче и губи на начин и под условима утврђеним важећим Уставом и законима. Не налазећи ништа што би било несагласно са уставним одредбама Уставни суд јуче није прихватио многе иницијативе којима су оспорени чланови 99 (став 1), 100 (став 4) и 101 (став 1) Закона о судијама као неуставни и несагласни са међународним уговорима.

– Оваква одлука нас не изненађује, јер су нас пре недељу дана званичници Европске уније обавестили да је таква одлука већ донета, што је било врло симптоматично, и пре него што је седница Уставног суда заказана. Представници ЕУ дошли су тада на наш састанак да се распитају какво је сада наше виђење с обзиром на то да је поменута одлука већ донета. Такво обавештење, како су нам рекли, добили су у министарству правде – рекла је поводом јучерашње одлуке УСС Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Она је приметила да током јучерашње расправе ни све судије УСС нису имале идентичне погледе о спорним одредбама, односно да је било и другачијих мишљења. Јучерашња одлука, како каже Драгана Бољевић, значи „да ће реизбора судија бити не само сада већ и убудуће, са сваком променом устава а можда и чешће”.

Уверено да законска решења нису добра, Друштво судија Србије намерава да о томе обавести и међународну јавност, Европску комисију, Савет Европе, Консултативно веће европских судија, Венецијанску комисију а „размотрићемо и могућност да се одмах обратимо и Европском суду у Стразбуру”.

– Мени је изузетно драго да је Уставни суд донео одлуку да су наши закони у складу са Уставом и Уставним законом. Тиме су се потврдила мишљења Европске уније, Савета Европе и ОЕБС-а „да су закони које је предложило министарство правде на реформском путу и да ће коначно допринети решавању спорости, неажурности и лошег рада српског правосуђа. Ово је само први корак у реформи, најтеже тек предстоји, а то је примена Закона која почиње 1. јануара наредне године и ми желимо да се после првих неколико месеци примене већ примети разлика између старог и новог правосуђа – каже Слободан Хомен, државни секретар у министарству правде.

Како предстојећи општи избор судија изазва велике сумње међу делиоцима правде, Хомен каже да ће о судбини судија одлучивати управо судије јер од 11 чланова Високог савета судства, осморо је из редова судија.