Тито и Саркози

Да сте француски председник и да хоћете себи да обезбедите место под сунцем и покажете мало француске величине, могли бисте бесконачно одлагати проширење Европске уније, Турску стално подсећати на Јермене, а Србију на Космет и Тита. Управо је то недавно у Лисабону, на скупу лидера ЕУ, учинио француски председник Никола Саркози рекавши "да Србија, ако хоће у ЕУ, треба да призна независност Косова, да Европа није крива што Срби и Албанци не желе да живе заједно и да, уосталом, он не може да оживи маршала Тита".

Рекло би се, једна лепа порука динамичне и великодушне Француске упућена Србији. Ипак, остаје нејасно да ли то француски председник из незнања, или намерно, игнорише чињеницу да је Космет био саставни део Србије и пре Тита и после Тита, или француски председник још не може да опрости маршалу Југославије слање она два брода препуна оружја за алжирски покрет отпора док је Алжир још био француска колонија. А то нам и Де Гол никада није опростио. Иако те бродове није послала Србија, већ Југославија.

Но, можда Никола Саркози, жалећи за маршалом Титом, и не зна да су Албанци на Космету и у Титово време дизали побуне, једном у Дреници, одмах после завршетка Другог светског рата, када су две дивизије КНОЈ-а морале да гуше прави устанак албанских балиста, а други пут 1968, у Ђаковици и у другим градовима Космета, када су нападнуте касарне ЈНА. Трећи пут побуна Албанаца на Космету избила је 1981, само годину дана после смрти маршала Тита.

Тито је добио и оставио Србију са Косметом као саставним делом те Србије. Баш као што је и покојни француски председник Франсоа Митеран одговорио префекту Корзике када га је овај телефоном позвао у два сата ујутро да му саопшти "да на Корзици праште бомбе, да су сепаратисти дигли побуну, да желе да одвоје Корзику од Француске и да он, као префект, не зна шта да ради".

"Господине префекте, ја као председник добио сам Француску у једном комаду и као такву ћу је и оставити свом наследнику на положају председника Републике. Уједно вас обавештавам, ако нисте знали, да је најближи гарнизон француске војске јединица Легије странаца само пет километара од центра Ајачија. Лаку ноћ!"

Наравно да Французи теже да играју, и држава и председник, истакнутију улогу у свету. Али свет за Французе почиње у Француској. Јер, како да лепе француске речи и добри савети продру до унесрећених држава и конфликтних региона кад горе француска предграђа, штрајкови су масовни, а са странцима и имигрантима не поступа се лепо? Париз се труди да среди међународне нереде, а не може да успостави ред у Француској.

Америка не даје Француској Јужну команду НАТО-а. Нестабилна клима у домаћој политици, силазни економски тренд и доживљај властите величине истичу Француску као земљу која се највише противи даљем ширењу ЕУ. Али, као што је написао Бернар Кушнер у "Либерасиону" од 18. јуна 2002: "Француско је памћење кратко, а високи јавни функционери су кратковиди".

А за све то крива је Србија?