Сваки четврти затвореник наркоман

У свим затворима у Србији тренутно се налази 10.260 осуђеника, притвореника и прекршајно кажњених лица. То је најновији податак из извештаја о стању у затворима за првих шест месеци ове године. Генерал Милан Обрадовић, некадашњи шеф београдске полиције, већ осам месеци је на челу Управе за извршење заводских санкција Министарства правде Србије и ово је његов први интервју од када је на тој функцији. Нерадо говори о непријатностима из протеклих година, када је био „пребачен“ у Куршумлију, притворен два месеца и затим суспендован, јер сматра да разговор о томе „никуда не би одвео“. Посвећен је пројектима који ће ускоро растеретити пребукиране српске затворе.

Колико људи могу да приме наши затвори?

Реалан капацитет, који би одговарао европским стандардима, је око седам хиљада. Број осуђених и притворених лица је драстично почео да расте крајем прошле године и у првом кварталу ове године. Пре тога тај број је растао у просеку за нешто мање од хиљаду годишње, а сада смо за само четири месеца имали више од хиљаду нових лица. То је у овом тренутку један од најозбиљнијих проблема целог система.

Како се тај проблем може решити?

Постоји само један начин – саградити нове објекте или доградити постојеће. У изградњи је нови објекат у Падинској скели, за око 450 лица, и то ће бити објекат највећег степена безбедности. Намењен је најтежим извршиоцима кривичних дела, осуђеницима који су безбедносно најинтересантнији. Налази се близу постојећег затвора, који је полуотвореног типа. Изградња једног затвора много кошта, а ушли смо у економску кризу, па су ребалансом буџета за 2009. годину знатно смањена средства и за систем извршења заводских санкција. Ипак, надам се да ће нови затвор бити завршен до краја године.

Шта је предвиђено Предлогом закона о специјалном затворском третману, који се односи на осуђене за организовани криминал, ратне злочине и тероризам?

Предложено је да за те категорије осуђеника судија у пресуди одреди начин издржавања казне затвора, у зависности од његовог понашања и улоге у криминалној групи, а то значи да неће сваки осуђеник у тој врсти предмета бити у посебном режиму. Такође, специјални третман не мора трајати свих 20 или 40 година, јер Предлог закона предвиђа да судија на сваких годину дана преиспитује да ли ће променити затворски режим осуђеника.

Реч је о безбедносним условима највишег степена и такав објекат имамо у оквиру „Забеле“, за око сто осуђеника, који је потпуно спреман за усељење, али чекамо да закон буде усвојен. Затвор у изградњи у Падинској скели намењен је искључиво том специјалном третману. Међутим, ми и сада имамо висок ниво безбедности у Сремској Митровици, Нишу и Пожаревцу. То су одељења са појачаним надзором, као што је чувени Седми павиљон у Забели.

Колико ће алтернативне кривичне санкције допринети смањењу броја лица у установама?

Кућни притвор и рад осуђених лица у јавном интересу, утицаће на смањење броја лица у затворима, али на такве казне могу бити осуђени само учиниоци лакших кривичних дела, која су тачно одређена законом. Углавном су то ситуациона кривична дела, учињена из нехата. То нису лица која би представљала безбедносни проблем. Међутим, за њих је ово свакако бољи начин извршења казне, и за друштво уопште, а и не оптерећује буџет.

Каква су досадашња искуства у извршењу казне рада у јавном интересу?

На територији града Београда имамо десет лица која на тај начин издржавају казну и наши повереници прате њихов рад. Склопљени су уговори са скоро свим јавним предузећима у Београду, као што су „Ада Циганлија“, „Хиподром“, „Градске пијаце“, Центар за културу општине Звездара. Мислим да је тај начин извршења казне веома добар и за систем и за осуђене, а јавна предузећа су толико задовољна њиховим радом и понашањем да траже да им пошаљемо још људи. Имали смо случај осуђеника који је радио на „Хиподрому“ и био тако добар радник да су нас после издржане казне звали и питали има ли икаквих сметњи да га запосле за стално. Тај пример говори колико је за друштво ово добар начин извршења казне. Реч је углавном о физичким пословима, али могуће је да ћемо сутра имати и осуђенике који ће седети за компјутером или радити неки други финији посао, ако има образовање за то. Ускоро ће овај начин издржавања казне заживети у свим већим градовима.

Најављено је да ће се казна кућног притвора спроводити уз помоћ наруквице за праћење сигнала.

Кућни притвор је предвиђен Предлогом измена закона. Ако буде усвојен, осуђеник ће носити наруквицу, помоћу које се прати његово кретање. Наруквица шаље сигнал нашем центру да ли се то лице креће у оквиру дозвољеног простора који ће бити јасно одређен пресудом, било да је то његова кућа или територија града Београда. Сваки покушај осуђеника да сам скине наруквицу оставиће на њој механичке трагове. Ако изађе ван дозвољеног круга, кућни притвор ће бити замењен казном затвора. Нема говора о томе да ће се помоћу те наруквице увести на мала врата некакво прислушкивање или видео-надзор.

Да ли ће затвори имати бољу технолошку опрему?

Тендер је управо завршен и спремамо се за набавку врхунске опреме. Затвори ће бити установе са најбољом безбедносном опремом у Србији. Имаће суперосетљива контрадиверзиона врата и скенер који детектује чак и мале количине дроге, као и експлозив и мобилне телефоне, а то се све уноси на разне начине приликом посета затворенику. Имаћемо и анализаторе сигнала мобилне телефоније, који у свакој затворској ћелији могу открити сигнал, затим нове ручне метал-детекторе и спрејове који откривају честице разних врста дроге, а не оштећују кожу и гардеробу. До септембра би требало да набавимо ту нову опрему и да завршимо обуку припадника службе обезбеђења.

Има ли података колико затвореника користи дрогу?

Драстично је повећан број осуђених и притворених лица који су уживаоци наркотика. То је озбиљан проблем јер имамо 2.555 евидентираних. Ако упоредимо са бројком од 10.260 осуђених, притворених и прекршајно кажњених, колико се налази у установама, онда видимо да је сваки четврти осуђеник наркоман. То су само евидентирани случајеви и не знамо колика је „тамна бројка“. Највише користе хероин и марихуану, мање кокаин, али има свих врста дрога. Заиста је тешко открити два-три грама дроге, али то је проблем који постоји у целом свету. Неке ствари је немогуће спречити, јер у један затвор дневно уђе по 200 и 300 пакета од по десет килограма разне робе која је дозвољена и коју треба прегледати, не знам да ли ће иједан безбедносни систем на свету бити непогрешив и открити сваки грам дроге.

Шта можете рећи о затворским стражарима?

Морам да истакнем да у обезбеђењу затвора ради недовољан број људи за мале плате и да 90 одсто ради тај тежак посао професионално, поштено и савесно. Али, увек постоје појединачни случајеви који уносе недозвољене ствари осуђеницима. Тако смо у изненадном претресу стражара приликом примопредаје смене открили један нов мобилни телефон који је наш радник покушао да унесе и он је одмах суспендован. Затворски стражари не смеју ни свој телефон да унесу у објекат. Када долазе на посао остављају апарате у својим касетама.

Можете ли навести још неке податке из шестомесечног извештаја о стању у затворима?– У претресима ћелија пронађено је око 200 комада хладног оружја и одузета су 744 мобилна телефона. Стражари су спречили 247 конфликата између затвореника и 55 самоповређивања. У 151 сукобу само два осуђеника су теже повређена. Забележена су 83 напада на стражаре, осујећено је 12 покушаја бекства и спречена су 23 самоубиства. Шест осуђеника је успело да изврши суицид. Само један притвореник је побегао за ових шест месеци. Скочио је кроз прозор суднице када је доведен на суђење.

Пре месец дана у Окружном затвору у Новом Пазару осуђеник је покушао бекство преко зидина за време редовне шетње у затворском кругу. Двојица помагача су се споља попели мердевинама до врха зида и пребацили конопац у двориште. Треће лице чекало у колима са аутоматском пушком. Камере су све снимиле и стража је одлично реаговала. Сви су одмах уведени у зграду, али су помагачи споља успели да побегну.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Бели прах на штрудли с маком

Како се затвореницима дотурају дрога и мобилни телефони?

Уносе се на све начине. Њихова машта је неисцрпна и увек корак испред нас, али ми успевамо да „пратимо трендове“. Било је штрудли са маком посутих хероином уместо шећера у праху и мобилних телефона прошверцованих у петама ципела.

Од четкице за зубе праве бодеже, а самоубиства најчешће врше вешањем, уз помоћ чаршава.

А. П.