Скупо али зато слабо

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јула – Док се стропоштавао на плочник, саплевши се о неравнину, познаник је био уверен да ће не само он него и његова породица бити завијени у црно. Не зато што је могао да погине или да буде онеспособљен – већ зато што ће их све уништити издаци за његово лечење.

Није усамљен у таквом поимању цеха као првог мерила судбине. Многи Американци се зебњиво тргну кад у близини чују закашљавање или кијање, јер страхују да одатле прети зараза која би могла да их баци у банкрот, још теже отклоњив од оних у њујоршком, националном и глобалном, финансијском центру Волстриту.

Овде се, рекло би се, чак више брине за оздрављење него за здравље. Неодмереним оброцима је изазвана епидемија гојазности, али се више даје на терапије мршављења него за обуздавање апетита и избацивање прехрамбених састојака који телесну тежину и димензије често повећавају до слома виталних органа.

Изузетак и правило

Нешто од коби губљења смисла за реалну меру потврдила је и „изненадна” смрт музичке звезде Мајкла Џексона. Он је, додуше, своју фигуру свео на „сенку”, али се претерано кљукао лековима, у чему све више стручњака наслућује један од разлога за убрзање његовог одласка са овог света и поводом чега се води опсежна истрага.

Иако је за живота био изузетак по таленту, слави па и по приватним неприкладностима, ка смрти је ишао, кажу, по контрапродуктивном правилу. „Мада немамо тачне податке колико Американаца умире због претеране употребе средстава за умирење, знамо да је њихов број већи од 30.000 жртава ватреног оружја”, каже Џил Керликовски, шеф службе при Белој кући за националну борбу против дроге и злоупотребе лекова.

Смрт „краља попа”, по њему, треба да има и призвук аларма за опрезније коришћење јаких медикамената. Прозвао је, при томе, и „један број лекара” који зарад профита издају рецепте и кад нису неопходни, за лекове од чијег предозирања пацијенти могу да умру.

Профитирање на туђим невољама и застрањивањима, која се не ублажавају већ заоштравају, узима се као део ширих слабости устројства и један је од повода за здравствену реформу чије усвајање својски настоји да „прогура” председник Барак Обама. Здравствени систем САД је „један од најскупљих, али и најнекомплетнијих на свету”, истиче се у документима његове екипе, као и специјализованих организација, уз нагласак да је ово једина држава међу богатим земљама која нема опште здравствено осигурање.

Иако трошкови за здравство у Америци односе шестину бруто националног дохотка – годишње 2,4 билиона долара, или 7.900 по појединцу – око 46 милиона њених становника и даље је без осигурања. Издаци су јој процентуално већи него и у једном индустријски развијеном друштву, а учинак јој је слабији него код других, констатују истраживачи и наводе да је очекивани животни век знатно дужи у Јапану, Швајцарској, Француској, Шпанији, Италији, Аустралији, Шведској, Грчкој, Канади…

Сви се слажу да је неопходна модернизација, али истрајавају двобоји око питања ко ће то да плати. Препирке иду и по идеолошкој линији: конзервативци (већином републиканци) тврде да би опште здравствено осигурање Америку приближило „непожељном социјализму западноевропског типа, с повећаном улогом државе”, и трошкове знатно преваљивало на оне који мање користе медицинске услуге. Либерали (углавном демократе) уверавају да би реформе донеле и уштеду, и побољшале здравствену слику нације, па донекле и уравнотежиле нарасле социјалне нескладе.

Нема, међутим, сагласности ни унутар тих главних струја, па се Америка испоставља као друштво са оштром унутрашњом конфронтацијом око егзистенцијалне елементарности: како очувати и унапређивати појединачно и колективно здравље. У међувремену, усавршен је системски зачарани круг: незадовољно је и поприлично осигураника разапетих између интереса осигуравајућих друштава да смање своје издатке, медицинске индустрије да повећа своје профите, потребе лекара да се високим ценама прегледа и интервенција заштите од астрономских обештећења за киксеве па и неповољне исходе који нису плод грешака, замашних тарифа специјализованих адвоката…

За и против

Најновије анкете говоре да је већина Американаца за битне промене у здравственом систему, за опште осигурање и смањење издатака за лечење. У једној се чак две трећине изјаснило у прилог јачању јавног осигурања тако да буде конкурентно приватном, за шта се залаже и Обама.

Здравство је једини сектор, уз војни, у коме је држава ефикаснија од приватника, сматра један од најватренијих поборника реформе, доскорашњи шеф органа Демократске партије и лекар – Хауард Дин. Али напомиње и да је атмосфера у политичком Вашингтону таква да га чини „најконзервативнијим америчким градом, од кога већи отпор променама пружају само верске секте”.

Снаге отпора подупире моћни медицински лоби. Управо је у акцијама против Обаминог курса, и за „везе” по престоници троши 1,4 милиона долара дневно, израчунао је „Вашингтон пост”. Уз напомену да „пролаз” тим фирмама олакшавају кадровска појачања у виду око 350 бивших владиних службеника и законодаваца.

На шта ће „цела ствар да изађе”? Много је новца и различитих интереса у игри да би се дала поуздана прогноза.

Утисак је да превладава тежња да нација не доживи недавне тренутке доскорашњих симбола успеха, какви су били – посрнули Волстрит и преминули Мајкл Џексон. То јест, да њено здравље не буде угрожено било каквим претераним дозама, опасним по интегритет – колективни и лични, финансијски и физички. Овакво очекивање је скромно– само наизглед.

Момчило Пантелић