И Словић наш јунак

Било је то дуго ковање злата. Три часа и 17 минута. Језичак на ваги као да се двоумио на чију ће главу да буде стављен ловор Универзитетских игара. На крају, остао је у земљи у којој је тенис преко ноћи постао најомиљенији спорт.

Александар Словић је обрадовао око 1.000 гледалаца у Спортском центру „Милан Гале Мушкатировић”. Најснажнију подршку у финалу против пргавог и жилавог Украјинца Ивана Сергејева давали су му млади волонтери. Тенис је и њима ваљда толико ушао под кожу да се у последњим поенима на сервис нашег играча ни мува није чула у гледалишту.

Словић је победио најбоље пласираног учесника на светској листи са 7:5, 6:7 (4:7), 6:4, али је признао да би било заслужено и да је било обрнуто. Као студент финансија у САД Словић се учи да брине о сваком динару односно долару. Тенисерима се, међутим, дешава да у напетој игри живаца прокоцкају и велику залиху.

Злато му је било надохват руке још у другом сету, али је почело да се топи. На сервис Сергејева стекао је три узастопне меч-лопте при вођству са 6:5. До тада је играо веома стрпљиво, готово не грешећи, али је онда појурио према медаљи и то му се обило о главу. Један, само један поен постао је толико недостижан.

Словић је два пута лоше одиграо волеј, а Сергејев је, кренувши на све или ништа, двапут одсервирао сјајно и – сламка спаса је била зграбљена. Морало се у тај-брек. Тек тада је један тенисер попустио на свој сервис. Био је то, нажалост, Словић. Украјинац је повео с 3:2, потом је искористио оба своја сервиса, па се још једном домогао поена на Словићев сервис (6:2).

Би шта би. Најправедније и јесте било да одлука падне у трећем сету. Наш тенисер је пропустио велику прилику, али га то није поколебало. Иако се очекивало да ће Украјинац да полети на крилима обновљеног самопоуздања, Словић их је одмах поткресао. Повео је с 4:0 и остало му је само да дотуче супарника, али Сергејева упорност није напустила. Изједначио је на 4:4. Као да се тек тада усијао наковањ на којем се ковало злато. Јечало је под чврстим ударцима обојице, али се језичак и даље двоумио на чију ће страну. Превагнуо је на Словићеву, који је начинио брејк у прави час (5:4) и тако широко отворио врата победе.

– Побеђивао сам и боље пласиране противнике. Играо сам и дуже мечеве, али ова победа ми је посебно драга. Злато са Универзијаде остаће ми као лепа успомена из каријере – казао је 27-годишњи Словић, који већ данас почиње битку у тиму Партизана за титулу државног првака.

Медаље су доделили члан Извршног одбора Светске студентске федерације Грк Ставрос Дувис и председник скупштине Тениског савеза Србије Ђорђо Антељ. Наш тенис је одликован још једним златом. Тенисери су били најуспешнији укупно гледајући, пошто су Александар Грубин и Борис Чонкић узели бронзану медаљу. Екипно злато је припало и Саши Стојисављевићу, који је у појединачној конкуренцији изгубио у четвртом колу (осмина финала). Сребро су узели Украјинци, јер је треће место у синглу припало Артему Смирнову, који је Словићу предао меч у полуфиналу због непромишљене повреде (пошто се изнервирао, ударио се рамом рекета посред чела). Бронза је уручена Тајванцима.

Г. Анђелић