Магла бесплатних акција

Телевизијско појављивање два заговорника права на бесплатне акције јавних предузећа, једног с краћим стажом залагања, какво има Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, и Бранка Павловића, консултанта синдиката Нафтне индустрије Србије, који је "укњижио" неколико скупштинских иницијатива, отворило је питање користи коју ће грађани имати, али и политичких поена који се на оваквом залагању могу освојити. Млађан Динкић гостовао је пре неколико дана у емисији националe телевизије на тему поделе бесплатних акција у шест јавних предузећа која се, за почетак, приватизују, заједно са Божидаром Ђелићем, потпредседником Владе Србије, и Предрагом Бубалом, министром трговине.

У програм се путем видео линка укључио и Бранко Павловић, који је изрекао више критика на рачун Динкићевог модела поделе бесплатних акција. Уследила је Динкићева оштра реакција. Он је рекао да се Бранко Павловић обогатио на рачун грађана, и то преко удружења за посредовање у подели бесплатних акција. "Нека Бранко Павловић каже колико је пара узео од синдиката које заступа", узвратио је Динкић, а Павловић потом није укључен у програм, па није имао ни прилике да одговори.

Бранко Павловић јуче није био превише вољан да коментарише поменути догађај, с образложењем да ће све што има да каже саопштити на данашњој конференцији за новинаре, на којој ће показати исечке из новина, снимљен материјал из ТВ емисија у којима је грађане опомињао да се не учлањују у таква удружења, с образложењем да се ради о преварантима и да грађанима никакви посредници нису потребни.

– Разлог за Динкићев напад је то што сам рекао да грађани неће добити акције у вредности од 1.000 евра. Није могао да ми узврати аргументима, па му је зато било лакше да каже "Павловић је битанга, лопов" – кратко је прокоментарисао Павловић.

У Синдикату НИС-а, чији је Бранко Павловић био чест консултант, кажу да нису тачне оптужбе да се Павловић окористио од синдикалних чланарина. "Сви послови које је радио за нас били су по уговору о делу", каже Вељко Жунић, председник синдиката Рафинерије нафте Панчево.

Када је остваривање неког права, попут оног на бесплатне акције у јавним предузећима дуже време неизвесно, јер држава оклева да се о томе изјасни, није за чуђење што су се појавили посредници који су тим истим грађанима "помагали" да у неком будућем дељењу без тог права не остану. У страху за паре, велике су очи. Разних удружења која су пописивала грађане с неискоришћеним правом на бесплатне акције није било мало, а она то, наравно, нису чинила само због добре воље према транзиционим губитницима. Накнаде су износиле од 260 до 280 динара по једном пријављивачу, било да тако евидентира само себе или и све чланове своје породице.

Предлогом закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду Министарства за економију и регионални развој држава је најзад прекинула ту неизвесност, али је тек отворила поље за стицање политичких поена. Избори су пред нама. На оним претходним за парламент и самим тим извршну власт и Динкић и Павловић наступали су као челници политичких странака. Хиљаду евра бесплатно по пунолетној глави, једини је потенцијални ћар грађана. Остало је неизвесно.