МИЛЕНА РАЖНАТОВИЋ

Родити дете и постати мајка у 23. години, постати супруга, домаћица, а бити и запослена жена – рецимо глумица, данас у Србији представља праву храброст.

Почевши од придика, замерки и савета најближе околине како ипак нисте довољно зрели и озбиљни за тако важан задатак, преко сопствених дилема и питања како одгајити здраво дете, па све до реалних потешкоћа са којима се мајчинство свакодневно сусреће, заиста схватате да је то храброст. Не, то је подвиг!

А ако за непуне четири године добијете још једну бебу, то већ представља чисту лудост. Дакле, ја сам храбра и луда, имам  28 година, имам  двоје деце, а још сам и глумица.

Ако се пак одлучите да не кренете мојим путем и схватите да за децу треба бити зрелији и "озбиљнији", да треба имати више времена и, најважније, више пара (па барем стан), јако брзо ћете стићи до тридесет и неке, децу нећете имати ни у плану а камоли у "реализацији" и тада настаје паника.

Године пролазе, дан је све краћи, посла све више, времена за пријатеље и породицу све мање, а новац никако да се нагомила (јер уредно плаћате рату кредита за стан). Мислите: "Сада немам времена ни за себе, а камоли за дете." Купили сте новине и прочитали невероватан статистички податак да ће нас 2020. године у Србији бити свега 6,5 милиона. Схватате да сте можда баш ви кривац за то… И постављате питање – па кад је право време за дете?

Одговор је једноставан: за дете је увек право време!

Потребно је страсти и љубави да се оно направи, за почетак. А затим  мало стрпљења, мало добро организованог времена, мало бакине и декине помоћи, мало пара и, наравно, пуно љубави.

И зато не размишљам о "белој куги", размишљам о својој деци и не прође ниjедан дан да им се нe захвалим за то што постоје. И на крају…

Писма мојој деци

Драги Никола,

Волим те највише јер си био моја прва радост. Био си остварење  младалачке страсти и круна њене љубави. Прошао си године изнајмљеног стана намештеног у духу раног сиромаштва, мириса првог покушаја ручка. Имао си нову  и свежу маму спремну да целе ноћи гледа у твоје мирно уснуло лице. Био си мој почетак

Драга Лана,

Волим те зато што си моја радост, са тобом је све лакше и опуштеније. Иако имаш више искуства и више избледеле наслеђене одеће. Никада ништа ниси прва урадила, али то те чини посебном. Увек ће ти бити теже, али то ће те учинити јачом.