Чејни и ЦИА чували информације од Конгреса

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12.  јула – Иако од почетка овог века Американци живе у систему „повећане будности”, у последње време су учестала открића која им накнадно „отварају очи”. После финансијске кризе коју „готово нико од надлежних није предвидео”, сада је у оптицају налаз да је бивша извршна власт неке тајне чувала тако помно да о њима ништа нису знали ни сви чланови владе ни законодавци, па ни сви оперативци шпијунске службе, а камоли најшира јавност.

Управо је, наиме, незванично обелодањена - рекордна савремена скривалица: да по наређењу бившег потпредседника Ричарда Чејнија, Централна обавештајна агенција (ЦИА) готово осам година није упознала законодавце с једним строго поверљивим антитерористичким програмом. Због тога се распламсала полемика која посредно појачава недоумицу: да ли су и колико у „у интересу безбедности”, мерама донетим пре готово осам година, после атентата терориста на Њујорк и Вашингтон, нарушена уставом пројектована права и обавезе.

О најновијем открићу, које је прво публиковано у „Њујорк тајмсу”, данас брује сви главни овдашњи медији, позивајући се на „неименоване али обавештене изворе”. Указују и на још једну „интригантност”: да је реч о програму чији садржај и даље остаје - врхунска тајна.

Шта ли би могло да буде толико важно да репродукује мистерију: па се на сав глас прича о нечему а да се не зна шта је то - питају се радозналци. Круже различите верзије, које најдетаљније региструје АП. Више по систему елиминације него афирмације, агенција преноси, уз остало, да загонетни програм „није повезан са оснивањем тајних затвора ЦИА у иностранству и поступка испитивања заробљеника, нити да је део тајног прислушкивања, али да је постојала нада међу агентима да би могао да помогне тајним мисијама у другим земљама”.    

Један од низа неименованих саговорника, на кога се позива „Вашингтон тајмс”, наговестио је, без навођења детаља, да је програм „укључивао убиства у иностранству”. Други су, по истом листу, казали да је био познат под називом „Програм за специјални увид” (САП), који подразумева да није доступан ни многим члановима државног врха.

Најужи круг повлашћених је одређивао, прецизира „Тајмс”, Чејнијев правни саветник Дејвид Адингтон. Ко је био у „језгру проверених” око бившег потпредседника, који је сматран једним од најутицајнијих људи у историји на тој функцији, није наведено.

Тајанствени програм, додаје се, никад „није до краја реализован” а обуставио га је прошлог 24. јуна садашњи шеф ЦИА Леон Панета. Учинио је то, само дан после сазнања о његовом постојању, на хитно сазваним седницама комитета, оба парламентарна дома, за обавештајне послове.

Доскорашњи шеф ЦИА, а ондашњи челник главне прислушне мреже, Националне безбедносне агенције (НСА) Мајкл Хејден тврди, пак, да су сви „надлежни политичари били обавештавани благовремено”. А да је њихов круг био сужен зато што се радило о „врхунској” тајни.

Коришћена је, при том, доза двосмислености амандмана Акта о националној безбедности из 1947. Прописана је обавеза председника да конгресне комитете потпуно информише о обавештајним активностима државе али уз напомену да, зависно од процене поверљивости информације, одређује „обим” скупова.

У садашњем случају, нико од прозваних се није одазвао позивима да прокоментарише медијска открића. Ни Чејни, ни портпарол ЦИА Пол Ђимиљано који је само нагласио да је Панета „предузео одговарајуће мере”.

До заоштравања у подужем преиспитивању односа тајне службе према законодавцима, дошло је после изјаве председавајуће Представничким домом Ненси Пелоси да ју је „ЦИА лагала” тако да дуго није била обавештена о тортури над заробљеницима у глобалном рату, који је Џорџ Буш прогласио, против тероризма. Сада опозициони републиканци оптужују владајуће демократе да „ствари намерно политизују” у знак подршке „неуверљивом исказу Пелосијеве”.

Догађаји, чини се, превазилазе домашаје међустраначких препуцавања. У питању је заправо - начин управљања земљом у критичним ситуацијама, какве се истрајно испостављају.