Čejni i CIA čuvali informacije od Kongresa

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12.  jula – Iako od početka ovog veka Amerikanci žive u sistemu „povećane budnosti”, u poslednje vreme su učestala otkrića koja im naknadno „otvaraju oči”. Posle finansijske krize koju „gotovo niko od nadležnih nije predvideo”, sada je u opticaju nalaz da je bivša izvršna vlast neke tajne čuvala tako pomno da o njima ništa nisu znali ni svi članovi vlade ni zakonodavci, pa ni svi operativci špijunske službe, a kamoli najšira javnost.

Upravo je, naime, nezvanično obelodanjena - rekordna savremena skrivalica: da po naređenju bivšeg potpredsednika Ričarda Čejnija, Centralna obaveštajna agencija (CIA) gotovo osam godina nije upoznala zakonodavce s jednim strogo poverljivim antiterorističkim programom. Zbog toga se rasplamsala polemika koja posredno pojačava nedoumicu: da li su i koliko u „u interesu bezbednosti”, merama donetim pre gotovo osam godina, posle atentata terorista na Njujork i Vašington, narušena ustavom projektovana prava i obaveze.

O najnovijem otkriću, koje je prvo publikovano u „Njujork tajmsu”, danas bruje svi glavni ovdašnji mediji, pozivajući se na „neimenovane ali obaveštene izvore”. Ukazuju i na još jednu „intrigantnost”: da je reč o programu čiji sadržaj i dalje ostaje - vrhunska tajna.

Šta li bi moglo da bude toliko važno da reprodukuje misteriju: pa se na sav glas priča o nečemu a da se ne zna šta je to - pitaju se radoznalci. Kruže različite verzije, koje najdetaljnije registruje AP. Više po sistemu eliminacije nego afirmacije, agencija prenosi, uz ostalo, da zagonetni program „nije povezan sa osnivanjem tajnih zatvora CIA u inostranstvu i postupka ispitivanja zarobljenika, niti da je deo tajnog prisluškivanja, ali da je postojala nada među agentima da bi mogao da pomogne tajnim misijama u drugim zemljama”.    

Jedan od niza neimenovanih sagovornika, na koga se poziva „Vašington tajms”, nagovestio je, bez navođenja detalja, da je program „uključivao ubistva u inostranstvu”. Drugi su, po istom listu, kazali da je bio poznat pod nazivom „Program za specijalni uvid” (SAP), koji podrazumeva da nije dostupan ni mnogim članovima državnog vrha.

Najuži krug povlašćenih je određivao, precizira „Tajms”, Čejnijev pravni savetnik Dejvid Adington. Ko je bio u „jezgru proverenih” oko bivšeg potpredsednika, koji je smatran jednim od najuticajnijih ljudi u istoriji na toj funkciji, nije navedeno.

Tajanstveni program, dodaje se, nikad „nije do kraja realizovan” a obustavio ga je prošlog 24. juna sadašnji šef CIA Leon Paneta. Učinio je to, samo dan posle saznanja o njegovom postojanju, na hitno sazvanim sednicama komiteta, oba parlamentarna doma, za obaveštajne poslove.

Doskorašnji šef CIA, a ondašnji čelnik glavne prislušne mreže, Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Majkl Hejden tvrdi, pak, da su svi „nadležni političari bili obaveštavani blagovremeno”. A da je njihov krug bio sužen zato što se radilo o „vrhunskoj” tajni.

Korišćena je, pri tom, doza dvosmislenosti amandmana Akta o nacionalnoj bezbednosti iz 1947. Propisana je obaveza predsednika da kongresne komitete potpuno informiše o obaveštajnim aktivnostima države ali uz napomenu da, zavisno od procene poverljivosti informacije, određuje „obim” skupova.

U sadašnjem slučaju, niko od prozvanih se nije odazvao pozivima da prokomentariše medijska otkrića. Ni Čejni, ni portparol CIA Pol Đimiljano koji je samo naglasio da je Paneta „preduzeo odgovarajuće mere”.

Do zaoštravanja u podužem preispitivanju odnosa tajne službe prema zakonodavcima, došlo je posle izjave predsedavajuće Predstavničkim domom Nensi Pelosi da ju je „CIA lagala” tako da dugo nije bila obaveštena o torturi nad zarobljenicima u globalnom ratu, koji je Džordž Buš proglasio, protiv terorizma. Sada opozicioni republikanci optužuju vladajuće demokrate da „stvari namerno politizuju” u znak podrške „neuverljivom iskazu Pelosijeve”.

Događaji, čini se, prevazilaze domašaje međustranačkih prepucavanja. U pitanju je zapravo - način upravljanja zemljom u kritičnim situacijama, kakve se istrajno ispostavljaju.