Куку мене, жена пилот!

Када је неко лудо заљубљен, кажемо да је у облацима. То се десило и овој двадесет деветогодишњој Београђанки из Земуна, али се она, за разлику од многих својих вршњакиња, заиста нашла у облацима. Весни Бућан је то, у ствари, „радно место” – она је једина жена из Србије која је пилот у путничком саобраћају. Од пре нешто више од годину и по дана запослена је у црногорској националној авиокомпанији „Монтенегроерлајнс” и као копилот превози путнике широм Европе. А колико јој је требало да стигне од сна из детињства до кокпита путничког авиона?

– Почела сам у Вршцу, у летњој школи летења, после бомбардовања 1999. године, а наставила сам школовање нешто касније у приватној авиокомпанији „Принц авијејшн”, где сам стекла професионалну дозволу и овлашћење за инструментално летење. Затим сам се вратила у Вршац, да завршим и обуку на двомоторном авиону, и ту сам положила теоријски део који је потребан за саобраћајног пилота, а када сакупим 1.500 сати налета могу да полажем и практични део и добијем дозволу за саобраћајног пилота, што је неопходан услов да би неко постао капетан – прича Весна која, за сада, има 1.400 сати лета.

Позив да дође на тестирање за копилота у „Монтенегроерлајнсу” затекао ју је у Вршцу где је осам месеци радила као инструктор летења. Са осмехом прича да је међу осам кандидата најбоље урадила тестове и додаје да јој је тај резултат отворио пут за запослење.

– Од септембра 2007. године је почело моје школовање за „фокер 100“, авион на којем сада летим. Обука на симулатору је била у Амстердаму, где сам видела да је женска посада у кокпиту у свету уобичајена ствар – од 30 полазника, 10 су биле жене. Прва линија коју сам летела је била Београд–Тиват, Тиват–Париз, Париз–Тиват, Тиват–Београд – каже Весна.

Реакције колега и путника на жену пилота позитивне су и наша саговорница прича да до сада није наишла на сумњичаве, као ни на оне који су уверени да је овај посао резервисан искључиво за „јачи пол”.

– Било је и симпатичних ситуација. Једном приликом главна стјуардеса је отворила врата кокпита после лета да нас нешто пита, а један старији господин који је излазио из авиона ме је угледао и са осмехом узвикнуо: „Куку мене, жена!” – смејући сe прича Весна.

Капетан је, наравно, тај који на земљи и током лета води главну реч, посада заједно доноси одлуке, али капетанова је последња.

– Капетан управља авионом док је на земљи. Уз договор, током припреме за лет одлучи се ко ће летети први лет, а ко други у повратку, што значи да једну дестинацију лети капетан, а копилот асистира и води радио-везу и обрнуто у повратку. Најдуже путовање у нашој компанији траје три и по сата, а најдаље летимо до Москве, Лондона и Санкт Петербурга – каже ова Београђанка.

Весна живи на релацији Београд–Тиват–Подгорица. Има одговор и за оне који јој завиде што стално путује.

– Задржавање на аеродрому је до сат времена и ми најчешће и не излазимо из авиона, тако да од свих тих градова видим само аеродромску зграду. Једино када радимо неке чартер летове, деси се да останемо два-три дана, али то је ретко – објашњава Весна.

Она је свесна да је ово занимање стресно и одговорно.

– Не постоји пилот који се никада није уплашио. Деси се да нас и по ведром времену на 11, 12 километара висине протресу млазне струје, када нема ни облачка на небу. У таквим ситуацијама наравно нема панике, сви останемо хладне главе, обави се све што треба, али нам скочи адреналин – истиче Весна.

Када се приземљи, воли да се провоза мотором, још једна њена љубав, тренутно је то „јамаха” од 125 кубика, а кад год стигне одлази и на аеробик. Себи је поставила много циљева, од којих издвајамо један.

– Жеља ми је да напредујем и постанем капетан једног дана. Код нас је обично потребно да копилот направи минимум 2.500 сати лета, да би могао да почне да се обучава за капетана, а надам се да ћу и то остварити – закључује Весна.

Јелена Беоковић