Kuku mene, žena pilot!

Kada je neko ludo zaljubljen, kažemo da je u oblacima. To se desilo i ovoj dvadeset devetogodišnjoj Beograđanki iz Zemuna, ali se ona, za razliku od mnogih svojih vršnjakinja, zaista našla u oblacima. Vesni Bućan je to, u stvari, „radno mesto” – ona je jedina žena iz Srbije koja je pilot u putničkom saobraćaju. Od pre nešto više od godinu i po dana zaposlena je u crnogorskoj nacionalnoj aviokompaniji „Montenegroerlajns” i kao kopilot prevozi putnike širom Evrope. A koliko joj je trebalo da stigne od sna iz detinjstva do kokpita putničkog aviona?

– Počela sam u Vršcu, u letnjoj školi letenja, posle bombardovanja 1999. godine, a nastavila sam školovanje nešto kasnije u privatnoj aviokompaniji „Princ avijejšn”, gde sam stekla profesionalnu dozvolu i ovlašćenje za instrumentalno letenje. Zatim sam se vratila u Vršac, da završim i obuku na dvomotornom avionu, i tu sam položila teorijski deo koji je potreban za saobraćajnog pilota, a kada sakupim 1.500 sati naleta mogu da polažem i praktični deo i dobijem dozvolu za saobraćajnog pilota, što je neophodan uslov da bi neko postao kapetan – priča Vesna koja, za sada, ima 1.400 sati leta.

Poziv da dođe na testiranje za kopilota u „Montenegroerlajnsu” zatekao ju je u Vršcu gde je osam meseci radila kao instruktor letenja. Sa osmehom priča da je među osam kandidata najbolje uradila testove i dodaje da joj je taj rezultat otvorio put za zaposlenje.

– Od septembra 2007. godine je počelo moje školovanje za „foker 100“, avion na kojem sada letim. Obuka na simulatoru je bila u Amsterdamu, gde sam videla da je ženska posada u kokpitu u svetu uobičajena stvar – od 30 polaznika, 10 su bile žene. Prva linija koju sam letela je bila Beograd–Tivat, Tivat–Pariz, Pariz–Tivat, Tivat–Beograd – kaže Vesna.

Reakcije kolega i putnika na ženu pilota pozitivne su i naša sagovornica priča da do sada nije naišla na sumnjičave, kao ni na one koji su uvereni da je ovaj posao rezervisan isključivo za „jači pol”.

– Bilo je i simpatičnih situacija. Jednom prilikom glavna stjuardesa je otvorila vrata kokpita posle leta da nas nešto pita, a jedan stariji gospodin koji je izlazio iz aviona me je ugledao i sa osmehom uzviknuo: „Kuku mene, žena!” – smejući se priča Vesna.

Kapetan je, naravno, taj koji na zemlji i tokom leta vodi glavnu reč, posada zajedno donosi odluke, ali kapetanova je poslednja.

– Kapetan upravlja avionom dok je na zemlji. Uz dogovor, tokom pripreme za let odluči se ko će leteti prvi let, a ko drugi u povratku, što znači da jednu destinaciju leti kapetan, a kopilot asistira i vodi radio-vezu i obrnuto u povratku. Najduže putovanje u našoj kompaniji traje tri i po sata, a najdalje letimo do Moskve, Londona i Sankt Peterburga – kaže ova Beograđanka.

Vesna živi na relaciji Beograd–Tivat–Podgorica. Ima odgovor i za one koji joj zavide što stalno putuje.

– Zadržavanje na aerodromu je do sat vremena i mi najčešće i ne izlazimo iz aviona, tako da od svih tih gradova vidim samo aerodromsku zgradu. Jedino kada radimo neke čarter letove, desi se da ostanemo dva-tri dana, ali to je retko – objašnjava Vesna.

Ona je svesna da je ovo zanimanje stresno i odgovorno.

– Ne postoji pilot koji se nikada nije uplašio. Desi se da nas i po vedrom vremenu na 11, 12 kilometara visine protresu mlazne struje, kada nema ni oblačka na nebu. U takvim situacijama naravno nema panike, svi ostanemo hladne glave, obavi se sve što treba, ali nam skoči adrenalin – ističe Vesna.

Kada se prizemlji, voli da se provoza motorom, još jedna njena ljubav, trenutno je to „jamaha” od 125 kubika, a kad god stigne odlazi i na aerobik. Sebi je postavila mnogo ciljeva, od kojih izdvajamo jedan.

– Želja mi je da napredujem i postanem kapetan jednog dana. Kod nas je obično potrebno da kopilot napravi minimum 2.500 sati leta, da bi mogao da počne da se obučava za kapetana, a nadam se da ću i to ostvariti – zaključuje Vesna.

Jelena Beoković