Бушова ера као терет

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. јула – „Треба да гледамо у будућност а не у прошлост”, порука је председника Барака Обаме, коју све више релативизују чланови његове Демократске партије. Слажу се да сународнике треба бодрити „светлим перспективама”, али и повећавају притисак на њега да омогући и помну ретроспективу, тачније истрагу над „мрачним епизодама” претходне, републиканске, власти.

Захтеви да се преиспита блиска прошлост и утврди одговорност за застрањивања, која су „подрила” и међународни престиж а можда и делове поретка САД, учестали су нарочито последњих дана. Затражене су, тако, четири истраге, у сектору националне безбедности, чији би резултати могли да буду далекосежни: 1. да ли је закон прекршен када је по налогу бившег потпредседника Ричарда Чејнија ЦИА од законодаваца скривала информације о својим тајним активностима, 2. да се испита став бивше администрације поводом масакра над ратним заробљеницима које су приликом инвазије на Авганистан (новембра 2001) починили локални савезници Американаца, 3. да ли су у „глобалном рату против тероризма” затвореници били под тортуром, 4. зашто је без судске дозволе било масовног прислушкивања иако, по налазу инспектора, највећим делом међу надзиранима нису откривене никакве везе с тероризмом.

На такве иницијативе Обама реагује прилично уздржано. Прибојава се, како такође констатује данашњи „Њујорк тајмс”, да би залажење у лавиринте прошлости могло да омете његов „пут напред” за излазак из економске кризе и шире друштвене реформе, међу којима и финансијског и здравственог система, па чак и да му отежа напредовања измењеним ратним маршрутама у Ираку и Авганистану.

Сматра, рекло би се, да су и његов тим и нација у целини већ преоптерећени изазовима данашњице и сутрашњице да би се сада усредсређивала и на проблеме јучерашњице. Али, пристижу му упозорења да је за успех његових планова битно и да се рашчисти с прошлошћу из које су проистекле муке с којима се Америка суочава.

На финансијском пољу, он је већ прилично „рашчистио” с наслеђеним системом „саморегулације тржишта” – појачао је државне акције и завео регулативне мере, уз „стимулативни план” с рекордним буџетским издвајањима за оживљавање и банкарског и производног и социјалног сектора. Није, међутим, рад да се „качи” с војним и шпијунским сегментима система, и даље врло важних, поготову на спољним бојиштима.

Опозициони републиканци већ га опомињу да се „не игра” с националном безбедношћу. Ако би се дозволиле затражене истраге које представљају „високоризичне ствари”, то би „умањило способности или вољу наших обавештајних оперативаца и других да дођу до информација неопходних за заштиту Америке, што би могло да има катастрофалне последице”, изјавио је њихов сенатор Џон Корнин.

Али, група демократа и организације за унапређење грађанских слобода тврде да су се сада стекле околности и поводи за утврђивање одговорности за грехе бивше администрације. „Морамо да се најзад суочимо с грубим кршењима људских права, а покретање кривичних истрага је од суштинске важности за обнову и моралног ауторитета САД у иностранству и владавине закона код куће”, рекао је „Вашингтон посту” Џемил Џафер из Америчке уније за грађанске слободе.

Обама засад изгледа најспремнији за истрагу о убиству „стотина а можда и хиљада” заробљених талибана пре седам и по година, за шта су оптужене авганистанске јединице које су биле савезници Американаца. Наредио је да се случај испита да би се видело да ли су САД том приликом прекршиле међународне норме. Претходно је члан његове администрације рекао, како преноси АП, да овдашње власти „немају законског основа за истрагу” о том масакру јер су у њему „учествовали само страни држављани и на територији стране земље”…

Уопште узев, заоставштина Џорџа Буша се испоставља као велики терет за Обаму. Знало се од раније, додуше, да је то бреме веће него иједно у модерној историји САД, али му тежину сада повећавају захтеви да се оно темељно истражи и у безбедносној области – „упркос политичким ризицима”.

М. Пантелић