Bušova era kao teret

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. jula – „Treba da gledamo u budućnost a ne u prošlost”, poruka je predsednika Baraka Obame, koju sve više relativizuju članovi njegove Demokratske partije. Slažu se da sunarodnike treba bodriti „svetlim perspektivama”, ali i povećavaju pritisak na njega da omogući i pomnu retrospektivu, tačnije istragu nad „mračnim epizodama” prethodne, republikanske, vlasti.

Zahtevi da se preispita bliska prošlost i utvrdi odgovornost za zastranjivanja, koja su „podrila” i međunarodni prestiž a možda i delove poretka SAD, učestali su naročito poslednjih dana. Zatražene su, tako, četiri istrage, u sektoru nacionalne bezbednosti, čiji bi rezultati mogli da budu dalekosežni: 1. da li je zakon prekršen kada je po nalogu bivšeg potpredsednika Ričarda Čejnija CIA od zakonodavaca skrivala informacije o svojim tajnim aktivnostima, 2. da se ispita stav bivše administracije povodom masakra nad ratnim zarobljenicima koje su prilikom invazije na Avganistan (novembra 2001) počinili lokalni saveznici Amerikanaca, 3. da li su u „globalnom ratu protiv terorizma” zatvorenici bili pod torturom, 4. zašto je bez sudske dozvole bilo masovnog prisluškivanja iako, po nalazu inspektora, najvećim delom među nadziranima nisu otkrivene nikakve veze s terorizmom.

Na takve inicijative Obama reaguje prilično uzdržano. Pribojava se, kako takođe konstatuje današnji „Njujork tajms”, da bi zalaženje u lavirinte prošlosti moglo da omete njegov „put napred” za izlazak iz ekonomske krize i šire društvene reforme, među kojima i finansijskog i zdravstvenog sistema, pa čak i da mu oteža napredovanja izmenjenim ratnim maršrutama u Iraku i Avganistanu.

Smatra, reklo bi se, da su i njegov tim i nacija u celini već preopterećeni izazovima današnjice i sutrašnjice da bi se sada usredsređivala i na probleme jučerašnjice. Ali, pristižu mu upozorenja da je za uspeh njegovih planova bitno i da se raščisti s prošlošću iz koje su proistekle muke s kojima se Amerika suočava.

Na finansijskom polju, on je već prilično „raščistio” s nasleđenim sistemom „samoregulacije tržišta” – pojačao je državne akcije i zaveo regulativne mere, uz „stimulativni plan” s rekordnim budžetskim izdvajanjima za oživljavanje i bankarskog i proizvodnog i socijalnog sektora. Nije, međutim, rad da se „kači” s vojnim i špijunskim segmentima sistema, i dalje vrlo važnih, pogotovu na spoljnim bojištima.

Opozicioni republikanci već ga opominju da se „ne igra” s nacionalnom bezbednošću. Ako bi se dozvolile zatražene istrage koje predstavljaju „visokorizične stvari”, to bi „umanjilo sposobnosti ili volju naših obaveštajnih operativaca i drugih da dođu do informacija neophodnih za zaštitu Amerike, što bi moglo da ima katastrofalne posledice”, izjavio je njihov senator Džon Kornin.

Ali, grupa demokrata i organizacije za unapređenje građanskih sloboda tvrde da su se sada stekle okolnosti i povodi za utvrđivanje odgovornosti za grehe bivše administracije. „Moramo da se najzad suočimo s grubim kršenjima ljudskih prava, a pokretanje krivičnih istraga je od suštinske važnosti za obnovu i moralnog autoriteta SAD u inostranstvu i vladavine zakona kod kuće”, rekao je „Vašington postu” Džemil Džafer iz Američke unije za građanske slobode.

Obama zasad izgleda najspremniji za istragu o ubistvu „stotina a možda i hiljada” zarobljenih talibana pre sedam i po godina, za šta su optužene avganistanske jedinice koje su bile saveznici Amerikanaca. Naredio je da se slučaj ispita da bi se videlo da li su SAD tom prilikom prekršile međunarodne norme. Prethodno je član njegove administracije rekao, kako prenosi AP, da ovdašnje vlasti „nemaju zakonskog osnova za istragu” o tom masakru jer su u njemu „učestvovali samo strani državljani i na teritoriji strane zemlje”…

Uopšte uzev, zaostavština Džordža Buša se ispostavlja kao veliki teret za Obamu. Znalo se od ranije, doduše, da je to breme veće nego ijedno u modernoj istoriji SAD, ali mu težinu sada povećavaju zahtevi da se ono temeljno istraži i u bezbednosnoj oblasti – „uprkos političkim rizicima”.

M. Pantelić