До „Набука” преко Мокрина

Иако Србија није на листи земаља потписница које је јуче у Анкари требало да ставе параф на споразум о градњи гасовода „Набуко”, којим би гас из Каспијског мора стизао у Европу заобилазећи Русију, наша земља би посредно могла да се нађе у овом америчко-европском пројекту. И то тако што би се цевоводом код Мокрина прикључила траси гасовода који пролази преко Румуније, где би „Набуко” практично окрзнуо Србију.

Споразум предвиђа да тај гасовод пролази преко Турске, Бугарске, Румуније и Мађарске до Аустрије, односно Баумгартена, једног од највећих европских складишта гаса.

Да ли ће се Србија наћи у овом пројекту зависиће, с једне стране, од тога да ли је наша земља уопште виђена у наведеном пројекту, а с друге и од тога да ли би градња овог гасовода и прикључење „Набуку” били довољно економски исплативи за Србију.

Упућени у гасне прилике кажу да ова идеја није нова и да је Србији два пута нуђено да се прикључи, те није искључено да ће позив и сада стићи. Као главни разлог зашто се није ушло у овај посао јесте то што Србија себе никада није видела као слепо црево на гасној карти Европе, већ као транзитну земљу преко које ће гасовод пролазити, као што је то случај с Јужним током.

Заговорници „Набука”, како наводи исти извор „Политике”, нису пристајали да овај гасовод прође преко територије Србије, већ само да га окрзне, што српској страни није одговарало.

Упитан шта би требало урадити уколико поново стигне оваква понуда, наведени извор каже да је пре израде студије изводљивости и процене економске исплативости целог посла тешко било шта рећи. Јер уколико би сама градња гасовода код Мокрина много коштала, а потом и гас који би се преузимао био скуп, онда нема рачунице.

Осим тога довођењем овог гаса до Мађарске повећаће се капацитет гасовода тако да би Србија могла да преузима од ње недостајуће количине гаса, а да при том ова суседна земља нема проблема у техничком смислу да Србији обезбеди веће испоруке од 10 милиона кубика гаса дневно.

Колика би заправо била разлика у цени гаса који бисмо преузимали прикључењем директно на „Набуко” и оног који бисмо куповали посредно из Мађарске. Дакле, све је ствар рачунице, категоричан је овај извор.

С друге стране, у условима када се радови на градњи подземног складишта „Банатски Двор” озбиљно приводе крају (одакле ће током зиме моћи да се повуку довољне количине гаса у случају гасне кризе), Србији не гори под ногама да се прикључи „Набуку”, поготово ако би рачуница показала да то није економски исплативо.

Осим тога, гасоводом Јужни ток (чија комплетна студија изводљивости треба да буде завршена до средине следеће године) биће дистрибуирано довољно гаса не само за Србију већ и за остатак Европе, тако да Србија без „Набука” неће оскудевати у снабдевању.

Војислав Вулетић, секретар Удружења за гас Србије, каже за „Политику” да је за сваку земљу која нема свој гас приоритет да има што више различитих праваца снабдевања гасом, као и извора одакле се тај гас црпи.

– За разлику од Јужног тока којим ће се транспортовати искључиво руски гас, прикључењем „Набуку” би се обезбедило да у случају било каквих проблема с Русијом наша земља може да повуче и гас из каспијског региона, Азербејџана, Ирака и Египта. Било би идеално када би Србија имала техничких могућности да добија гас и из Алжира, јер би у том случају због конкурентности цена гаса била сигурно нижа, а сигурност снабдевања неупоредиво већа – каже Вулетић.

Капацитет гасовода „Набуко” је 31 милијарда кубика гаса а Јужног тока 63 милијарде, по плановима руског „Гаспрома”.

Јасна Петровић

-------------------------------------------------

Мошоњи: Набуко одличан пројекат

Набуко је генерално одличан пројекат. Међутим, изградња гасовода ове величине питање је енергетских прописа. Имплементација пројекта захтеваће снажну координацију укључених земаља и финансијске гаранције Европске уније. Јучерашњи међудржавни споразум уклонио је једну од главних препрека за успех, рекао је Ђорђи Мошоњи, извршни директор МОЛ групе.

САД се не противе учешћу Русије у пројекту новог гасовода којим ће ићи гас за Европу али траже да Иран буде искључен док не поправи односе за Западом.

Амерички сенатор Дик Лугер је рекао да би Русија могла да учествује у том пројекту као купац или као испоручилац.

Истовремено, кандидат за премијера Бугарске Бојко Борисов залаже се за обустављање преговора о градњи гасовода Јужни ток, што представља проблем за реализацију тог пројекта, преноси московски дневник „Комерсант”.