Скице за портрете миротвораца

Нобеловац Џими Картер, својевремено 39. председник САД, сада већ 83-годишњак (рођен је 1. октобра 1924), недавно је објавио нову књигу "Изван Беле куће: Покретање мира, битка против болести и стварање мира" (Beyond the White House: Waging Peace, Fightning disease and Building Hope), у којој проговара о темама којима се бавио у годинама после свог председничког мандата. Контроверзе око надгледања избора у Америци, нуклеарна криза у Северној Кореји и епидемија разноразних болести у колевци народа – Африци – резултирали су бестселером на америчком тржишту, а интензивно бављење овим питањима својевремено је Картеру осигурало Нобелову награду за мир (2002) због "деценија неуморних покушаја да се пронађе мирно решење међународних сукоба, рада на напредовању демократије и људских права и промовисања друштвеног и економског развоја".

У политичкој биографији овог некадашњег успешног тркача на 2.000 метара, наследника плантаже кикирикија у Џорџији, признатог творца крилатице "људска права" која је била окидач за разбијање Источног блока..., између осталог се бележи и да је као председник САД помагао авганистанске муџахедине у борби против СССР-а, да је његова администрација потпомагала шаха у Ирану и покушавала да спречи његово смењивање са власти, да је Кејп Дејвиду био иницијатор и домаћин потписивања мира између Израела и Египта (Менахем Бегин и Анвар ел Садат), а није непознаница и да је током сукоба у Босни прихватио позив босанских Срба, са Караџићем на челу, да се ангажује у мировном процесу.

И прошлогодишња Картерова књига "Палестина: мир није апартхејд" не само што се нашла на листи бестселера већ је послужила и као полазиште за динамичан дугометражни документарни филм "Џими Картер: човек из авиона" холивудског филмског редитеља и вишеструког оскаровца Џонатана Демија.

Редитељ у корак прати Џимија Картера и његове сараднике током промоције књиге, а филм тако поприма форму портрета који истражује приватну и јавну страну главног јунака. Светску премијеру филм је имао на овогодишњем Венецијанском фестивалу (освојио низ нестатутарних награда), а врло брзо је постао саставни део репертоара сваке угледније светске филмске манифестације (у Америци и многим европским земљама већ има и редовну биоскопску дистрибуцију).

Зашто је баш Џонатану Демију понуђено да сними филм о Картеру и не чуди много, јер је Деми ("Кад јагањци утихну", "Филаделфија", "Удата за мафију"...) велики и признати борац за људска права (због тога су многи у Америци склони да га називају чак и левичарем). Ту борбу најчешће води снимајући ангажоване документарне филмове међу којима су "Снови о демократији", "Убиство снова" и "Храброст и бол" (посвећени борби против диктаторских режима оца и сина Док на Хаитију), "Мандела, "Црна жена прича"... Ту је, подсећамо, и  "Агрономиста" (2003), филм који је у целости посвећен оснивачу прве радио-станице на Хаитију, великом новинару и истрајном борцу за слободу – Жану Доминику који је због својих активности убијен на прагу своје станице, као и његовој супрузи и саборцу Мишел...

Деми је, дакле, само уграбио могућност да сада сними и филм о човеку који му је, по много чему, истомишљеник.

– Одабрао сам Картерову промотивну турнеју на којој је представљао књигу "Палестина: мир није апартхејд" као кичму документарног филма, а да књигу нисам претходно и прочитао – признаје Деми у интервјуу за "Политику" (вођеном у Венецији). – Већ на основу наслова знао сам да је тема обећавајућа, провокативна и актуелна и да ће бити пуно ватромета током заједничког путовања – каже редитељ.

 А "ватромета", забележено је у филму, и те како је било јер је Картерова књига изазвала и прилично бесне реакције израелске заједнице која га је оптужила за "расизам, антисемитизам и изједначавање израелског проблема с оним у Јужноафричкој Републици".

– Волим Картерово несамоцензурисано понашање и ставове који помажу откривању тајни, занимљива су председникова аутентична и дубока, на искрености утемељена, убеђења. Мислим да сам у филму постигао да предочим гледаоцима и како је Картер невероватно компликован, сложен као људско биће, са активним смислом за хумор, енциклопедијским знањем о бесконачној борбеној линији, како суперсензитиван и тврдоглав, како упоран понекад може бити. Али, да предочим и то како веран и обожаван супруг може да буде толико блиско повезан са другарима који "обожавају жене" – каже Деми, указавши у разговору за "Политику" и како дели Картерово мишљење да увек "постоје стварне могућности за мир и бољи живот будућих генерација, уколико им тежимо и искрено желимо да их прихватимо и уколико стремимо да дефинишемо збрку у људском бићу".

 Везу између својих последњих филмова ("Агрономиста", "Манџуријски кандидат" и "Џими Картер: човек из авиона"), актуелне геополитичке ситуације и америчке политике Деми објашњава на следећи начин:

– Као Американац стварно осећам да је моја земља у великим проблемима. Мислим да су нас наши лидери повели у погрешном правцу, и то на многим нивоима. Мислим да наши лидери стварно желе да поседују свет, и то из два разлога. Први: постоји неограничени профит када поседујете цео свет. Други: пошто поседујете и контролишете свет, долази и до смањења личног страха. Морате, наравно, да знате да постоји и добра Америка, људи којима је заиста стало до демократије, поштовања људских права, слободе говора. Верујем да ће до тога поново доћи, а можда је баш сада прави тренутак, избори су близу, па је то прилика да људи кажу шта мисле о политици Џорџа Буша и његове администрације – каже Деми.

И јунак његовог последњег филма Џими Картер недавно је на ову тему и те како јасно проговорио. Окарактерисао је Бушову спољну политику као "најгору у историји САД", додавши да је садашњи председник успео да у рекордно кратком року повуче и рекордан број катастрофалних потеза, мислећи при том на одбијање споразума из Кјота, изградњу противракетног штита који је довео до обнављања затегнутости између САД, Кине и Русије и до "захлађења" односа са партнерима у НАТО-у, лоше потезе у области људских права. Тиме је, додуше, прекршио незванични пакт по коме бивши председници не нападају своје наследнике на највишем положају САД. Али – можда је баш то тема за неки нови Демијев документарни филм.