Skice za portrete mirotvoraca

Nobelovac Džimi Karter, svojevremeno 39. predsednik SAD, sada već 83-godišnjak (rođen je 1. oktobra 1924), nedavno je objavio novu knjigu "Izvan Bele kuće: Pokretanje mira, bitka protiv bolesti i stvaranje mira" (Beyond the White House: Waging Peace, Fightning disease and Building Hope), u kojoj progovara o temama kojima se bavio u godinama posle svog predsedničkog mandata. Kontroverze oko nadgledanja izbora u Americi, nuklearna kriza u Severnoj Koreji i epidemija raznoraznih bolesti u kolevci naroda – Africi – rezultirali su bestselerom na američkom tržištu, a intenzivno bavljenje ovim pitanjima svojevremeno je Karteru osiguralo Nobelovu nagradu za mir (2002) zbog "decenija neumornih pokušaja da se pronađe mirno rešenje međunarodnih sukoba, rada na napredovanju demokratije i ljudskih prava i promovisanja društvenog i ekonomskog razvoja".

U političkoj biografiji ovog nekadašnjeg uspešnog trkača na 2.000 metara, naslednika plantaže kikirikija u Džordžiji, priznatog tvorca krilatice "ljudska prava" koja je bila okidač za razbijanje Istočnog bloka..., između ostalog se beleži i da je kao predsednik SAD pomagao avganistanske mudžahedine u borbi protiv SSSR-a, da je njegova administracija potpomagala šaha u Iranu i pokušavala da spreči njegovo smenjivanje sa vlasti, da je Kejp Dejvidu bio inicijator i domaćin potpisivanja mira između Izraela i Egipta (Menahem Begin i Anvar el Sadat), a nije nepoznanica i da je tokom sukoba u Bosni prihvatio poziv bosanskih Srba, sa Karadžićem na čelu, da se angažuje u mirovnom procesu.

I prošlogodišnja Karterova knjiga "Palestina: mir nije aparthejd" ne samo što se našla na listi bestselera već je poslužila i kao polazište za dinamičan dugometražni dokumentarni film "Džimi Karter: čovek iz aviona" holivudskog filmskog reditelja i višestrukog oskarovca Džonatana Demija.

Reditelj u korak prati Džimija Kartera i njegove saradnike tokom promocije knjige, a film tako poprima formu portreta koji istražuje privatnu i javnu stranu glavnog junaka. Svetsku premijeru film je imao na ovogodišnjem Venecijanskom festivalu (osvojio niz nestatutarnih nagrada), a vrlo brzo je postao sastavni deo repertoara svake uglednije svetske filmske manifestacije (u Americi i mnogim evropskim zemljama već ima i redovnu bioskopsku distribuciju).

Zašto je baš Džonatanu Demiju ponuđeno da snimi film o Karteru i ne čudi mnogo, jer je Demi ("Kad jaganjci utihnu", "Filadelfija", "Udata za mafiju"...) veliki i priznati borac za ljudska prava (zbog toga su mnogi u Americi skloni da ga nazivaju čak i levičarem). Tu borbu najčešće vodi snimajući angažovane dokumentarne filmove među kojima su "Snovi o demokratiji", "Ubistvo snova" i "Hrabrost i bol" (posvećeni borbi protiv diktatorskih režima oca i sina Dok na Haitiju), "Mandela, "Crna žena priča"... Tu je, podsećamo, i  "Agronomista" (2003), film koji je u celosti posvećen osnivaču prve radio-stanice na Haitiju, velikom novinaru i istrajnom borcu za slobodu – Žanu Dominiku koji je zbog svojih aktivnosti ubijen na pragu svoje stanice, kao i njegovoj supruzi i saborcu Mišel...

Demi je, dakle, samo ugrabio mogućnost da sada snimi i film o čoveku koji mu je, po mnogo čemu, istomišljenik.

– Odabrao sam Karterovu promotivnu turneju na kojoj je predstavljao knjigu "Palestina: mir nije aparthejd" kao kičmu dokumentarnog filma, a da knjigu nisam prethodno i pročitao – priznaje Demi u intervjuu za "Politiku" (vođenom u Veneciji). – Već na osnovu naslova znao sam da je tema obećavajuća, provokativna i aktuelna i da će biti puno vatrometa tokom zajedničkog putovanja – kaže reditelj.

 A "vatrometa", zabeleženo je u filmu, i te kako je bilo jer je Karterova knjiga izazvala i prilično besne reakcije izraelske zajednice koja ga je optužila za "rasizam, antisemitizam i izjednačavanje izraelskog problema s onim u Južnoafričkoj Republici".

– Volim Karterovo nesamocenzurisano ponašanje i stavove koji pomažu otkrivanju tajni, zanimljiva su predsednikova autentična i duboka, na iskrenosti utemeljena, ubeđenja. Mislim da sam u filmu postigao da predočim gledaocima i kako je Karter neverovatno komplikovan, složen kao ljudsko biće, sa aktivnim smislom za humor, enciklopedijskim znanjem o beskonačnoj borbenoj liniji, kako supersenzitivan i tvrdoglav, kako uporan ponekad može biti. Ali, da predočim i to kako veran i obožavan suprug može da bude toliko blisko povezan sa drugarima koji "obožavaju žene" – kaže Demi, ukazavši u razgovoru za "Politiku" i kako deli Karterovo mišljenje da uvek "postoje stvarne mogućnosti za mir i bolji život budućih generacija, ukoliko im težimo i iskreno želimo da ih prihvatimo i ukoliko stremimo da definišemo zbrku u ljudskom biću".

 Vezu između svojih poslednjih filmova ("Agronomista", "Mandžurijski kandidat" i "Džimi Karter: čovek iz aviona"), aktuelne geopolitičke situacije i američke politike Demi objašnjava na sledeći način:

– Kao Amerikanac stvarno osećam da je moja zemlja u velikim problemima. Mislim da su nas naši lideri poveli u pogrešnom pravcu, i to na mnogim nivoima. Mislim da naši lideri stvarno žele da poseduju svet, i to iz dva razloga. Prvi: postoji neograničeni profit kada posedujete ceo svet. Drugi: pošto posedujete i kontrolišete svet, dolazi i do smanjenja ličnog straha. Morate, naravno, da znate da postoji i dobra Amerika, ljudi kojima je zaista stalo do demokratije, poštovanja ljudskih prava, slobode govora. Verujem da će do toga ponovo doći, a možda je baš sada pravi trenutak, izbori su blizu, pa je to prilika da ljudi kažu šta misle o politici Džordža Buša i njegove administracije – kaže Demi.

I junak njegovog poslednjeg filma Džimi Karter nedavno je na ovu temu i te kako jasno progovorio. Okarakterisao je Bušovu spoljnu politiku kao "najgoru u istoriji SAD", dodavši da je sadašnji predsednik uspeo da u rekordno kratkom roku povuče i rekordan broj katastrofalnih poteza, misleći pri tom na odbijanje sporazuma iz Kjota, izgradnju protivraketnog štita koji je doveo do obnavljanja zategnutosti između SAD, Kine i Rusije i do "zahlađenja" odnosa sa partnerima u NATO-u, loše poteze u oblasti ljudskih prava. Time je, doduše, prekršio nezvanični pakt po kome bivši predsednici ne napadaju svoje naslednike na najvišem položaju SAD. Ali – možda je baš to tema za neki novi Demijev dokumentarni film.