Божић на маркама

Христово рођење слави се од четвртог века, а приказ овог најзначајнијег хришћанског празника среће се у уметности већ у ранохришћанским катакомбама у Риму. Касније се овај празник приказује и на византијским фрескама и иконама, а на западу је то приказано у нешто другачијем облику. "Јаслице", које се у овом тексту спомињу, појављују се тек негде у 16. веку.

Филателија није остала по страни. Појава божићних призора на маркама постаје учесталија, нарочито после Другог светског рата. У 2007. години је било доста ових издања.

Словеначка марка, са ознаком "С", тј. номинала намењена писму у међународном саобраћају, приказује "Јаслице", које је у природној величини израдио 1991. Јанез Кошник. Ово дело се налази у цркви свете Маријете на Шлајерској гори код Крања.

Чешка марка од 7,50 круна такође приказује "Јаслице" – цртеж пером и у акварелу писца и графичара Јожефа Ладе (1887-1957). Његов стил се ослања на традицију 19. века, нарочито на дело Микулаша Алеша. Незаборавне су и његове илустрације песама Ј. Сајферта и Хашековог – "Доброг војака Швејка". Ово је истовремено и спомен годишњице његовог рођења и његове смрти.

Две италијанске марке издате су поводом Божића. На марки од 0,60 евра види се "Мадона са дететом" Ђован Батисте Чима де Конељано, која се налази у галерији Уфици у Фиренци. Друга марка, од 0,65 евра, приказује у савременој обради зимски пејзаж са натписом  "Bon Natale", вишеструко понављаним. Жиг "Први дан издања" у Фиренци и Риму.

Марке са мотивом Божића издате су и у Немачкој, Литванији, Летонији и Естонији. Неке православне цркве славе Божић 25. децембра (осим Српске и Руске цркве, јерусалимске Патријаршије и Свете Горе), па је на пример Румунија издала марку од 80 банија која представља "Рођење Христово". То је урадила и Молдавија и Украјина.

Српска пошта је такође издала марке поводом Божићних празника.