Božić na markama

Hristovo rođenje slavi se od četvrtog veka, a prikaz ovog najznačajnijeg hrišćanskog praznika sreće se u umetnosti već u ranohrišćanskim katakombama u Rimu. Kasnije se ovaj praznik prikazuje i na vizantijskim freskama i ikonama, a na zapadu je to prikazano u nešto drugačijem obliku. "Jaslice", koje se u ovom tekstu spominju, pojavljuju se tek negde u 16. veku.

Filatelija nije ostala po strani. Pojava božićnih prizora na markama postaje učestalija, naročito posle Drugog svetskog rata. U 2007. godini je bilo dosta ovih izdanja.

Slovenačka marka, sa oznakom "S", tj. nominala namenjena pismu u međunarodnom saobraćaju, prikazuje "Jaslice", koje je u prirodnoj veličini izradio 1991. Janez Košnik. Ovo delo se nalazi u crkvi svete Marijete na Šlajerskoj gori kod Kranja.

Češka marka od 7,50 kruna takođe prikazuje "Jaslice" – crtež perom i u akvarelu pisca i grafičara Jožefa Lade (1887-1957). Njegov stil se oslanja na tradiciju 19. veka, naročito na delo Mikulaša Aleša. Nezaboravne su i njegove ilustracije pesama J. Sajferta i Hašekovog – "Dobrog vojaka Švejka". Ovo je istovremeno i spomen godišnjice njegovog rođenja i njegove smrti.

Dve italijanske marke izdate su povodom Božića. Na marki od 0,60 evra vidi se "Madona sa detetom" Đovan Batiste Čima de Koneljano, koja se nalazi u galeriji Ufici u Firenci. Druga marka, od 0,65 evra, prikazuje u savremenoj obradi zimski pejzaž sa natpisom  "Bon Natale", višestruko ponavljanim. Žig "Prvi dan izdanja" u Firenci i Rimu.

Marke sa motivom Božića izdate su i u Nemačkoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Neke pravoslavne crkve slave Božić 25. decembra (osim Srpske i Ruske crkve, jerusalimske Patrijaršije i Svete Gore), pa je na primer Rumunija izdala marku od 80 banija koja predstavlja "Rođenje Hristovo". To je uradila i Moldavija i Ukrajina.

Srpska pošta je takođe izdala marke povodom Božićnih praznika.