Мито раширенији од претњи

Статистика потврђује да је агресивност младих у Русији данас већа него у СССР-у. Ипак, иако је тешко уопштавати, може се рећи да основни проблем руске омладине није агресивност већ дрога и алкохолизам. Бележи се и појава скинхеда, донедавно незамислива. Правило је да кад је економска ситуација у земљи добра, агресивност пада, а кад није – расте.

У последњих двадесет година у Русији било је толико драматичних промена какве мало која земља у свету памти и сваки пут се из корена мењао начин живота младих. Мирне совјетске године, кад нико није мислио о својој будућности јер је то била брига државе, заменила је „перестројка” Михаила Горбачова. Земљу су запљуснуле западне вредности (музика, филмови гардероба), али и пошасти (дрога, сида). Убрзо се земља распала, народ је изгубио компас, али ма колико то чудно било млади најмање. Без дана стажа, али и без совјетских навика, они су покретали прве приватне послове, зарађивали новац и издржавали збуњене родитеље. Њима се, међутим, чинило да је у борби за богатство све дозвољено, па је преступност драматично порасла, а Русија је личила на „дивљи запад”. Неки од тадашњих младих „бизнисмена” данас су олигарси.

Тај период је отишао у историју заједно са Јељцином, Русија се полако опорављала. Нису ни издалека сви млади постали Абрамовичи, али им се пружила прилика да путују по свету, школују се у иностранству. Данас је већ стасала генерација рођена после „перестројке”, која се не разликује од својих вршњака у свету. Она више не прихвата некритички све западне вредности, али од Запада узима оно што је добро. Некада су руски олигарси слали своју децу на школовање у у бели свет са жељом да тамо и остану. Данас се богаташка деца школују у Москви, а број оних који су се вратили и знање стечено на Кембриџу користе у руским компанијама веома је велики. Заслугу за то има држава која је умела да препозна „кризу патриотизма и идентитета”. Свест да Русија има своје јунаке, своја достигнућа важна за читаво човечанство, и да има чиме да се поноси улива се деци у школама, на телевизији, у дечјим књигама чији су јунаци историјске личности.

Генерације рођене деведесетих, иако нису васпитаване у пионирским организацијама, имају високо развијену свест о припадности великом народу.

Склоност дроги и алкохолу социолози повезују с чињеницом да је остало неиспуњено место које су у Совјетском Савезу имале пионирске и омладинске организације, поготову што је породица у Русији прилично „лабава”, а често и непотпуна. Последњих година држава покушава да испуни ту празнину, организујући летње кампове, такмичења у знању и вештинама која посећују стотине хиљада младих. Чим је почела криза сви одликаши ослобођени су плаћања студија, а за остале су смањене цене. Посебно се стимулише запошљавање младих. Предузимају се и неке непопуларне мере – у многим градовима уведен је полицијски час, па деца млађа од 16 година не могу да буду на улици после 22 сата. У борбу против алкохолизма укључила се недавно и Црква с низом предлога за решавање проблема.

У школама владају строга правила, носе се униформе, девојчице имају скупљену косу. Од нелегалних начина за добијање добре оцене много је раширенији мито него претња. Ако је и забележен неки напад на професора, онда је то веома ретко. Млади у Русији већ са 21 или 22 године постају лекари, инжењери, све до ове кризе нису имали никакве проблеме са запошљавањем, са 18 година ступају у брак, са 20 већ имају децу... Времена за „лудовање” практично има врло мало. И животни циљеви им се разликују од циљева њихових совјетских вршњака. Према неким социолошким истраживањима, младићи и девојке од 18 до 24 године теже пре свега побољшању материјалних услова и прављењу каријере. Пре две деценије, на пример, на првом месту међу мотивима за брак била је љубав, данас се од будућег брачног партнера пре свега очекује материјално благостање, друштвени статус, а љубав је на последњем месту.

Наш дописник из Москве