Mito rašireniji od pretnji

Statistika potvrđuje da je agresivnost mladih u Rusiji danas veća nego u SSSR-u. Ipak, iako je teško uopštavati, može se reći da osnovni problem ruske omladine nije agresivnost već droga i alkoholizam. Beleži se i pojava skinheda, donedavno nezamisliva. Pravilo je da kad je ekonomska situacija u zemlji dobra, agresivnost pada, a kad nije – raste.

U poslednjih dvadeset godina u Rusiji bilo je toliko dramatičnih promena kakve malo koja zemlja u svetu pamti i svaki put se iz korena menjao način života mladih. Mirne sovjetske godine, kad niko nije mislio o svojoj budućnosti jer je to bila briga države, zamenila je „perestrojka” Mihaila Gorbačova. Zemlju su zapljusnule zapadne vrednosti (muzika, filmovi garderoba), ali i pošasti (droga, sida). Ubrzo se zemlja raspala, narod je izgubio kompas, ali ma koliko to čudno bilo mladi najmanje. Bez dana staža, ali i bez sovjetskih navika, oni su pokretali prve privatne poslove, zarađivali novac i izdržavali zbunjene roditelje. Njima se, međutim, činilo da je u borbi za bogatstvo sve dozvoljeno, pa je prestupnost dramatično porasla, a Rusija je ličila na „divlji zapad”. Neki od tadašnjih mladih „biznismena” danas su oligarsi.

Taj period je otišao u istoriju zajedno sa Jeljcinom, Rusija se polako oporavljala. Nisu ni izdaleka svi mladi postali Abramoviči, ali im se pružila prilika da putuju po svetu, školuju se u inostranstvu. Danas je već stasala generacija rođena posle „perestrojke”, koja se ne razlikuje od svojih vršnjaka u svetu. Ona više ne prihvata nekritički sve zapadne vrednosti, ali od Zapada uzima ono što je dobro. Nekada su ruski oligarsi slali svoju decu na školovanje u u beli svet sa željom da tamo i ostanu. Danas se bogataška deca školuju u Moskvi, a broj onih koji su se vratili i znanje stečeno na Kembridžu koriste u ruskim kompanijama veoma je veliki. Zaslugu za to ima država koja je umela da prepozna „krizu patriotizma i identiteta”. Svest da Rusija ima svoje junake, svoja dostignuća važna za čitavo čovečanstvo, i da ima čime da se ponosi uliva se deci u školama, na televiziji, u dečjim knjigama čiji su junaci istorijske ličnosti.

Generacije rođene devedesetih, iako nisu vaspitavane u pionirskim organizacijama, imaju visoko razvijenu svest o pripadnosti velikom narodu.

Sklonost drogi i alkoholu sociolozi povezuju s činjenicom da je ostalo neispunjeno mesto koje su u Sovjetskom Savezu imale pionirske i omladinske organizacije, pogotovu što je porodica u Rusiji prilično „labava”, a često i nepotpuna. Poslednjih godina država pokušava da ispuni tu prazninu, organizujući letnje kampove, takmičenja u znanju i veštinama koja posećuju stotine hiljada mladih. Čim je počela kriza svi odlikaši oslobođeni su plaćanja studija, a za ostale su smanjene cene. Posebno se stimuliše zapošljavanje mladih. Preduzimaju se i neke nepopularne mere – u mnogim gradovima uveden je policijski čas, pa deca mlađa od 16 godina ne mogu da budu na ulici posle 22 sata. U borbu protiv alkoholizma uključila se nedavno i Crkva s nizom predloga za rešavanje problema.

U školama vladaju stroga pravila, nose se uniforme, devojčice imaju skupljenu kosu. Od nelegalnih načina za dobijanje dobre ocene mnogo je rašireniji mito nego pretnja. Ako je i zabeležen neki napad na profesora, onda je to veoma retko. Mladi u Rusiji već sa 21 ili 22 godine postaju lekari, inženjeri, sve do ove krize nisu imali nikakve probleme sa zapošljavanjem, sa 18 godina stupaju u brak, sa 20 već imaju decu... Vremena za „ludovanje” praktično ima vrlo malo. I životni ciljevi im se razlikuju od ciljeva njihovih sovjetskih vršnjaka. Prema nekim sociološkim istraživanjima, mladići i devojke od 18 do 24 godine teže pre svega poboljšanju materijalnih uslova i pravljenju karijere. Pre dve decenije, na primer, na prvom mestu među motivima za brak bila je ljubav, danas se od budućeg bračnog partnera pre svega očekuje materijalno blagostanje, društveni status, a ljubav je na poslednjem mestu.

Naš dopisnik iz Moskve