Двобој наде и зебње

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. јула – „То нам није потребно” – реченица је коју Барак Обама врло ретко користи, али ју је ипак изговорио, супротстављајући се плану сенатског одбора за набавку још седам ратних авиона „ф-22”. Запретио је прекјуче да ће ставити вето на предлог војног буџета за следећу годину у износу од 680 милијарди долара ако у њему буде таква куповина, вредна 1,75 милијарди.

Већ се финансира набавка 187 тих најскупљих ловаца (350 милиона долара по комаду) и нема разлога за додатну куповину – сложили су се и шефови Пентагона и Здруженог генералштаба оружаних снага, Роберт Гејтс и адмирал Мајкл Мален. Такву подршку Обама не ужива, међутим, међу појединим вођама његове Демократске партије који истичу да би оспорени аранжман „допринео борби против економске кризе”.

Шта и колико је Америци неопходно за опоравак а где новац одлази „у бунар без дна” – питања су око којих се овде „ломе копља” на многим пољима. Земља је захваћена реформским „претумбацијама”, највећим после Другог светског рата, па нацију прожимају наде и стрепње пред догађајима који измичу и искуству и поузданим прогнозама.

У оптицају су и „ружичасти” и „црни” сценарији. Деобе превазилазе двобоје власти (која сеје „ведрину”) и опозиције (која форсира „смркнутост”). Не слажу се ни стручњаци међусобно. Ни најшира јавност унутар себе: док с једне стране даје већинску подршку Обаминим економским реформама, с друге изражава и стрепњу од огромног буџетског дефицита који добрим делом расте баш због председниковог плана за стабилизацију привредних и социјалних прилика.

Аналитичари све чешће указују, позивајући се и на недавне изјаве потпредседника Џозефа Бајдена па Обаме, да су неки прорачуни нове власти били нетачни јер су били засновани на наслеђеним „некомплетним проценама” економског стања. Стање је горе него што се мислило– сугерише и аутор у „Волстрит џорналу”. И реформаторима склон престонични „Политико” указује да све више и познавалаца и околности сведочи да су рачунице власти биле „преоптимистичне” и да би већ рекордни буџетски дефицит (досад нарастао на билион долара) могао да се увећа преко већ плански проширених граница.

Опоравак економије и друштва је у току а за даљи напредак је битно да се поврати, кризом пољуљано, поверење у функционисање система– наглашава министар финансија Тимоти Гајтнер. Подаци о кретањима су, пак, противречни.

Администрација је предвидела да ће Америка следеће године забележити привредни раст од 3,2 одсто, док ММФ рачуна да ће та стопа бити свега 0,8 процената. Власти су такође процењивале да ће се до краја ове године незапосленост зауставити на 8,1 одсто, а она је већ дотерала до 9,5 одсто, па је Обама јуче нашао за сходно да упозори како ће незапосленост још једно време „помало расти”, да би касније почела да се смањује.

Пројектујући оздрављења на дужи рок, председник се излаже ризику да буде оптужен за „фантазије”, за које је он својевремено критиковао претходну администрацију Џорџа Буша, чија су застрањивања добрим делом допринела избијању садашње кризе. Таква могућност испољила се и приликом јучерашњег Обаминог наступа у Мичигену кад је изложио план да се 12 милијарди долара уложи у унапређење виших школа које би давале неопходне кадрове и тако смањиле незапосленост. Идеја му је добра али су Мичигену (с рекордном стопом незапослености од 14 одсто) неопходна решења не кроз неколико година већ кроз неколико месеци–прокоментарисао је детроитски „Фри прес”.

Добра је замисао– сматра већина Американаца– и да се уведе опште здравствено осигурање које сада нема око 45 милиона људи. У Представничком дому је направљен нацрт по коме би тај далекосежни подухват коштао око билион и по долара, што би се делимично компензирало повећаним опорезивањем појединаца који зарађују више од милион долара годишње. Али и том пројекту се пружа снажан отпор, уз образложење да „води ка неприхватљивом социјализму западноевропског типа” и да намеће колективизам овдашњем традиционалном индивидуализму.

Обама исказује, међутим, истрајност у спровођењу плана за „неопходне реформе како би се спречило избијање нове кризе”. Такав наум му, рекло би се, нико не оспорава. Па чак ни подаци који показују да је опште стање горе него што га је у први мах доживео и да је био „претерано оптимистичан”.

М. Пантелић