Dvoboj nade i zebnje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. jula – „To nam nije potrebno” – rečenica je koju Barak Obama vrlo retko koristi, ali ju je ipak izgovorio, suprotstavljajući se planu senatskog odbora za nabavku još sedam ratnih aviona „f-22”. Zapretio je prekjuče da će staviti veto na predlog vojnog budžeta za sledeću godinu u iznosu od 680 milijardi dolara ako u njemu bude takva kupovina, vredna 1,75 milijardi.

Već se finansira nabavka 187 tih najskupljih lovaca (350 miliona dolara po komadu) i nema razloga za dodatnu kupovinu – složili su se i šefovi Pentagona i Združenog generalštaba oružanih snaga, Robert Gejts i admiral Majkl Malen. Takvu podršku Obama ne uživa, međutim, među pojedinim vođama njegove Demokratske partije koji ističu da bi osporeni aranžman „doprineo borbi protiv ekonomske krize”.

Šta i koliko je Americi neophodno za oporavak a gde novac odlazi „u bunar bez dna” – pitanja su oko kojih se ovde „lome koplja” na mnogim poljima. Zemlja je zahvaćena reformskim „pretumbacijama”, najvećim posle Drugog svetskog rata, pa naciju prožimaju nade i strepnje pred događajima koji izmiču i iskustvu i pouzdanim prognozama.

U opticaju su i „ružičasti” i „crni” scenariji. Deobe prevazilaze dvoboje vlasti (koja seje „vedrinu”) i opozicije (koja forsira „smrknutost”). Ne slažu se ni stručnjaci međusobno. Ni najšira javnost unutar sebe: dok s jedne strane daje većinsku podršku Obaminim ekonomskim reformama, s druge izražava i strepnju od ogromnog budžetskog deficita koji dobrim delom raste baš zbog predsednikovog plana za stabilizaciju privrednih i socijalnih prilika.

Analitičari sve češće ukazuju, pozivajući se i na nedavne izjave potpredsednika Džozefa Bajdena pa Obame, da su neki proračuni nove vlasti bili netačni jer su bili zasnovani na nasleđenim „nekompletnim procenama” ekonomskog stanja. Stanje je gore nego što se mislilo– sugeriše i autor u „Volstrit džornalu”. I reformatorima sklon prestonični „Politiko” ukazuje da sve više i poznavalaca i okolnosti svedoči da su računice vlasti bile „preoptimistične” i da bi već rekordni budžetski deficit (dosad narastao na bilion dolara) mogao da se uveća preko već planski proširenih granica.

Oporavak ekonomije i društva je u toku a za dalji napredak je bitno da se povrati, krizom poljuljano, poverenje u funkcionisanje sistema– naglašava ministar finansija Timoti Gajtner. Podaci o kretanjima su, pak, protivrečni.

Administracija je predvidela da će Amerika sledeće godine zabeležiti privredni rast od 3,2 odsto, dok MMF računa da će ta stopa biti svega 0,8 procenata. Vlasti su takođe procenjivale da će se do kraja ove godine nezaposlenost zaustaviti na 8,1 odsto, a ona je već doterala do 9,5 odsto, pa je Obama juče našao za shodno da upozori kako će nezaposlenost još jedno vreme „pomalo rasti”, da bi kasnije počela da se smanjuje.

Projektujući ozdravljenja na duži rok, predsednik se izlaže riziku da bude optužen za „fantazije”, za koje je on svojevremeno kritikovao prethodnu administraciju Džordža Buša, čija su zastranjivanja dobrim delom doprinela izbijanju sadašnje krize. Takva mogućnost ispoljila se i prilikom jučerašnjeg Obaminog nastupa u Mičigenu kad je izložio plan da se 12 milijardi dolara uloži u unapređenje viših škola koje bi davale neophodne kadrove i tako smanjile nezaposlenost. Ideja mu je dobra ali su Mičigenu (s rekordnom stopom nezaposlenosti od 14 odsto) neophodna rešenja ne kroz nekoliko godina već kroz nekoliko meseci–prokomentarisao je detroitski „Fri pres”.

Dobra je zamisao– smatra većina Amerikanaca– i da se uvede opšte zdravstveno osiguranje koje sada nema oko 45 miliona ljudi. U Predstavničkom domu je napravljen nacrt po kome bi taj dalekosežni poduhvat koštao oko bilion i po dolara, što bi se delimično kompenziralo povećanim oporezivanjem pojedinaca koji zarađuju više od milion dolara godišnje. Ali i tom projektu se pruža snažan otpor, uz obrazloženje da „vodi ka neprihvatljivom socijalizmu zapadnoevropskog tipa” i da nameće kolektivizam ovdašnjem tradicionalnom individualizmu.

Obama iskazuje, međutim, istrajnost u sprovođenju plana za „neophodne reforme kako bi se sprečilo izbijanje nove krize”. Takav naum mu, reklo bi se, niko ne osporava. Pa čak ni podaci koji pokazuju da je opšte stanje gore nego što ga je u prvi mah doživeo i da je bio „preterano optimističan”.

M. Pantelić