Велики Трновац

Све док полиција у Велики Трновац и даље нерадо залази, а најхрабрији Срби само 3. јуна када се обележава храмовна слава у локалној цркви, не може се рећи да Албанци из овог места поред Бујановца Србију прихватају као своју државу.

Шта мисле Албанци говори споменик једног од команданата Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца убијеног 2001. године са заставом државе Албаније и питање упућено новинару „Политике” кога је питао да уђе у село.

И све док је потребна дозвола локалних вођа да се уђе у ово „забрањено село” тешко да ће безбедност у овом делу Србије бити боља. Зато и не чуди што је југ Србије за непуних недељу дана „плануо” и поново постао озбиљна безбедносна претња.

Ракетним нападом у Лучанима у којем су рањена два жандарма и подметањем бомбе у Прешеву од које су повређене две особе, терористи тестирају нерве Београда и покушавају да демонстрирају како је Србија нестабилна земља. Остаци некадашње Ослободилачке војске ПМБ оваквим акцијама уједно упућују поруку и Србима и Албанцима: првима који су још тамо да се селе, а својим сународницима да подрже политички пројекат етничког чишћења и специјалног статуса три општине.

Од побуне на југу Србије крајем 2000. године Београд покушава да нађе успешну формулу како да Албанце интегрише у српско друштво, али и да створи мултиетничке локалне самоуправе у којима се ни тамошњи Срби, који су у мањини, не би осећали као грађани другог реда. У тај пројекат укључила се и међународна заједница. Али, резултати као да су изостали, иако је Београд минулих година, мимо редовног буџета, у ове три општине проследио 64 милиона динара. Албанци имају само једног посланика у републичком парламенту, а Срби не учествују у власти Бујановца и Прешева. Држава невољно признаје да су Албанци, када је реч о републичким институцијама, укључени једино у полицију.

Руку на срце и списак захтева који локални радикални албански политичари испостављају Београду је нереалан: траже демилитаризацију целог региона, дуж границе са Косовом и Метохијом и Македонијом, смањење присуства полиције, признавање диплома из Приштине…

Остаје питање зашто је држава тек сада кренула у припрему уџбеника на албанском језику за основне и средње школе и отварање студија права и економије у Медвеђи, где би требало да заједно студирају албански и српски студенти.

Није довољно само хапсити шверцере оружја и наркодилере да би се ситуација на југу стабилизовала. Да би Албанцима с југа Србије Београд био ближи од Приштине, неопходно је да држава са више слуха и у области просвете, правосуђа и привреде буде присутна у ове три општине. Једино је тако могуће смањити тензије и омогућити заједнички живот Срба и Албанаца. У противном цео југ Србије може постати Велики Трновац.