Коктел

Хајде да одмах рашчистимо. Најбоље би било да је председник општине Топола Драган Јовановић колеге са Б92, уместо "Молотовљевим", понудио коктелима из којих вире сунцобранчићи.

Најбоље би било да су колеге из "Пешчаника", када су стизале у Шумадију, имале у виду да њихови андерграунд описи Косова, Србије, СПЦ и крајолика подно Опленца некако тешко улазе у уши тамошњем свету, навикнутом да се диже на устанке као на бербу шљива или на косидбу.

И најбоље би било да нисам ни објавио разговор са председником општине Топола и потпредседником Нове Србије, у којем је он поменуо могућност да би Б92 могао да прође као ТВ "Бастиља". Могао сам да то прећутим и одем на коктел. И, мирна Шумадија, миран "Пешчаник", мирне обе Србије.

Најбоље би, потом, било да са сајта ЛДП-а и потом сајта Б92 нису упућене претње да ће запалити, повешати и пококати редакцију "Курира" због текста о Чеди који им се није допао. Редакција Б92 је само неколико дана пре тога замерила "Политици" што је објавила мој интервју са Јовановићем, иако је наш лист то учинио уз неколико јасних ограда.

Какво смо то онда друштво постали, када смо почели да лицитирамо која је легитимна, а која фашистичка паљевина? Какво је то демократско, а какво диктаторско вешање? Који је наш, а који њихов пожар? Можда зато коначно и треба рећи да би било боље да је изборна победа већине могла да се оствари и без паљења и скупштине и РТС-а и да паљевина не може бити ни демократски ни револуционарни идеал. И, наравно, да је и опасно и непримерено да један председник општине, и то потпредседник странке владајуће коалиције, дакле човек са позиције власти, прети колегама из Б92.

У демократији већина мора да поднесе, истрпи и уважи критике колега из Б92, чак и ако многима не звуче довољно патриотски, као што и новинари ове куће морају да се суоче с критикама њиховог рада, а да при томе не призивају одмах случај Ћурувије, фашизам, или наставак пловидбе на Слобином курсу и поред чињенице да Шумадија нема море.

Дакле, нити су колеге из Б92 издајници, нити су криви ако останемо без Косова, нити је већина оних што су хтели да дебатују с њима, па их отерали из Аранђеловца, сви редом силе мрака, хаоса, и у слободно време манијаци.

Зато је бесмислено да једни друге мењамо. Не очекујем да ћемо напрасно постати деца цвећа, али како некоме са стране објаснити како се у Србији воде полемике о томе чије телевизије лепше горе?

Нико не очекује да Веља постане нежан као његова јагњад и узгаја љубичице, а да Светлана Лукић почне да пише за "Православље" и обилази манастире. Нека, хвала. Али нека допусте једни другима да постоје, а нама могућност да их слушамо или не, да гласамо за њих или не...