Бушов Божићни поклон

ТРАГОМ ВЕСТИ
Да ли као порука Кремљу да се не противи инсталирању ограниченог система антибалистичке ракетне одбране у Пољској и Чешкој, или као Божићни и новогодишњи поклон, тек Бела кућа је одлучила да осетно смањи број својих стратешких нуклеарних бојевих глава. Несумњиво, добар потез за САД и цели свет. Потез који би могао да релаксира већ помало узаврелу атмосферу између Русије и САД, посебно на плану антибалистичког, али и конвенционалног наоружања. Да ли је то амерички председник учинио само због отопљавања односа са Русијом? И зашто су САД одлучиле да баш сада иду на редукцију офанзивних стратешких ракетних капацитета?

Чињеница је да у сваком ратном сценарију постојање добре одбране провоцира први удар као много атрактивнију опцију рата. То противници америчког "Рата звезда", како у САД тако још више у Русији, стално истичу као теоретски подстицај за нуклеарни сукоб. И то са обе стране. Ако имају добру, савршену антиракетну одбрану, Американци би могли да дођу у искушење да први лансирају нуклеарне ракете на Русију не страхујући од руског узвратног ракетно-нуклеарног одговора. То је и разлог противљења Москве плановима Вашингтона да на територијама Пољске и Чешке постави део система АБМ. Наравно, ту је и бојазан Русије да инфраструктура тог система АБМ може да буде искоришћена и за офанзивне стратешке ракете којима би до Москве требало мање од три минуте лета.

Да би барем делимично отклонили руске примедбе и противљење систему АБМ-а у Пољској и Чешкој, Вашингтон иде сада на смањење броја својих офанзивних система не би ли тако показао о доказао да нема намеру да против Русије искористи свој систем АБМ у Пољској и Чешкој. Видећемо хоће ли тај знак "љубави" бити прихваћен у Москви и хоће ли се то одразити неким руским уступцима и на другим спорним темама? Није немогуће...

Са друге стране, ако постоји антибалистичка одбрана, АБМ, с ефикасношћу од 99 одсто, она не би заштитила 99 одсто америчког цивилног становништва, већ би само омогућила обарање 99 одсто лансираних руских нуклеарних бојевих глава. Дакле, ако и постоји таква одбрана, Руси би могли да лансирају по 100 бојевих глава на сваки од, рецимо, 90 највећих америчких градова па да буду сигурни да ће их све редом уништити.

Почетком 2006. године Американци су имали  500 интерконтиненталних ракета "минитмен-3" са укупно 1.200 бојевих нуклеарних глава, 336 подморничких интерконтиненталних ракета "трајдент-2" са укупно 2.688 атомских бојевих глава, 95 бомбардера Б-52 који носе 950 атомских бојевих глава, 21 бомбардер Б-2 са 336 нуклеарних бојевих глава. То је укупно 5.174 атомске бојеве главе. За годину 2007. било је предвиђено да та бројка износи 3.800 нуклеарних бојевих глава.

До 2012. године тај арсенал ће бити редукован на 450 ракета "минитмен-3" са 500 до 600 атомских бојевих глава, на око 264 ракете "трајдент-2" са 1.056 до 1.152 нуклеарне бојеве главе, на 56 бомбардера Б-52 са 300 до 500 атомских бојевих глава, док би број бомбардера Б-2 остао исти, а број нуклеарних бојевих глава које они носе варирао између 200 и 350.

Уговори о редукцији нуклеарног оружја СТАРТ-1 и СТАРТ-2 већ одавно нису релевантни. Посебно се не поштује уговор СТАРТ-2 јер се програми опремања интерконтиненталних ракета са више бојевих глава настављају. Уговором потписаним у Москви у мају 2002. године Русија и САД су се обавезале да ће до 21. децембра 2012. године смањити своје стратешке нуклеарне арсенале бојевих глава на број између 1.700 и 2.200.

С америчке стране, све ракете МХ биће избачене из употребе, четири нуклеарне подморнице класе "охајо" са ракетама "трајдент" биће пренаоружане крстарећим пројектилима, 450 пројектила "минитмен-3" добиће уместо више само једну бојеву главу...

По свему судећи, САД траже простор за дискретно одустајање од програма АБМ у Пољској и Чешкој кроз редукцију својих офанзивних система и кроз тактику компромиса у политици нуклеарног паритета са Русијом. Има ли то неке везе и са Косметом?