Антологија Антић

Ко каже да је хит неизоставно – роман? И да само књиге прозе треба носити на летовање? Предлажемо: овог лета обавезно понесите „Антологију Антић” коју је објавио „Прометеј” из Новог Сада, а ако још тражите романтику, нема вам лепшег „зачина” за заљубљеност. Ова књига доноси изабрану лирику Мирослава Антића (1932-1986), једног од наших најбољих песника (избор, редакција и предговор Драшко Ређеп) чији велики број стихова и млади и стари знају напамет.

Мирослав Антић, тај чудесни боем, рођен (истиче Ређеп) сто година после Ђуре Јакшића, обновио је „романтичарски дух једног бившег времена, стварајући од своје укупне поезије једну од најпотреснијих наших аутобиографија.” Ова књига, како Драшко Ређеп тврди, и избором показује да „Не можемо без Антића”. Доказ: ово је већ друго, допуњено издање!

Две издавачке куће, „Лагуна” (Београд) и „Стилос” (Нови Сад), већ годинама бирају светске бестселере, пласирајући их врло брзо по објављивању у оригиналу, на српско тржиште. „Лагуна”, свакако предњачи, претварајући се у праву малу индустрију. За ово лето, тај је издавач припремио неколико најновијих издања: роман „Нешто да ти кажем” Ханифа Курејшија (превод Татјана Медић), писца који је иначе познат нашим читаоцима (објављивао га је „Плато”: „Буда из предграђа”, „Црни албум”, „Тело”, „Интимност”, углавном све распродате). У роману „Нешто да ти кажем” главни јунак је угледни и успешни психијатар који се присећа своје младости из седамдесетих година 20. века, из које носи трауме. Време неумитно, сада када се своде рачуни, доноси на наплату и оно што је, само наизглед заборављено. Курејши је мајстор приповедања које тка од сећања, кајања, кривице, љубави и чежње.

Брет Истон Елис и роман „Мање од нуле” (превод Петар Рамадановић), још један је „Лагунин” адут за лето: ова књига говори о младима у Лос Анђелесу осамдесетих година прошлог века, о њиховој жељи да уживајући у лудим журкама, дроги и пићу, пронађу себе и своју будућност. Књигу су критичари поредили са Селинџеровим култним романом „Ловац у житу”. И роман „Удружење љубитеља књиге и пите љускуше” Мери Ен Шафер и Ени Бароуз (превела Дубравка Срећковић Дивковић) пружиће вам забаву у летњим данима. Под насловом се крије име јединственог књижевног клуба под чијим се плаштом, заправо, скривало од хапшења током Другог светског рата у Енглеској. Књига је романтична, нежна, дата у епистоларној форми, а почиње тако што књижевница, трагајући за темом, наилази на писмо једног човека који се распитује за неко књижевно дело… Поред овог „Лагуниног” романа ево и још једног, код истог издавача: „Колиба” Вилијема Пола Јанга, у сарадњи са Вејном Џејкобсеном и Бредом Камингсом (превод Ненад Дропулић). Реч је о другом издању књиге у којој се кроз причу о убиству девојчице, заправо, расправља са Богом и о томе зашто је, ако је пун љубави, допустио да поред добра, у свету и у људима заувек постоји зло?

Новосадски „Стилос” има два нова адута: „Лепоту” Александра Вулина и „Тајне ватиканских лагума” Дена Берстина и Арне де Кејзер. Роман „Лепота” говори о средњовековној Србији 12. века, после силаска Стефана Немање са власти 1196. године. Стефан, млађи Немањин син, наследио је оца, па је свађа са старијим братом Вуканом неминовна. Добро реконструисана историја, динамична радња у којој се преплићу раздор и свађе у Србији 12. века, крсташки ратови… све то осигурава добру забаву. Баш као и „Тајне ватиканских лагума” (превод Звездана Шелмић), које су, у ствари, детаљан водич за читаоце кроз бестселер Дена Брауна „Анђели и демони”. У тренутку када се приказује истоимени филм, ето праве прилике да „прошетате” кроз Ватикан, научите много тога о његовој историји, о реду илумината, о односу науке и религије, науке и технологије и о великанима, попут Галилеја и Бернинија, чије је дело уткано у ову историју. Књига је илустрована и врло богата подацима.