Пољска петолетка у ЕУ

Од нашег специјалног извештача
Варшава, јула – Пољска обележава пет година чланства у Европској унији, а њени званичници с поносом истичу да су претходно 15 година реформисали земљу мењајући економију, политику и друштво из корена да би је увели у Европу 2004. године. Пољска није она држава од пре 20 година када је окончана комунистичка диктатура, а дисконтинуитет са бившим совјетским режимом био је и остао приоритет свих демократски изабраних влада до данас.

Улазак у ЕУ за Пољаке није значио крај ентузијазму у реформама и убрзаном напретку, као у неким источноевропским земљама. Напротив, њихови министри наглашавају да је захваљујући добрим пројектима и одговорном трошењу пара, и пре и после ступања у чланство, искоришћен сваки намењени евро из фондова ЕУ. Држава је 1998. године поделила земљу на 16 региона, како би поспешила равномеран развој. У надлежности централе у Варшави остали су војска, полиција и емигрантска политика, док је све остало препуштено регионалним управама.

Упркос светској финансијској и економској кризи, бруто национални производ и даље расте, па је забележено да је Пољска у првом кварталу ове године остварила раст од 1,9 одсто у односу на исти лањски период. За то време балтичке државе бившег СССР-а које су истовремено ступиле у ЕУ увелико су потонуле у двоцифрени минус. За развој инфраструктуре Варшава је добила 28 милијарди евра из фондова ЕУ, што је највише новца који је добила нека од чланица за ову намену. Следећи велики задатак јесте изградња аутопутева који ће премрежити ову велику земљу. Организација Европског првенства у фудбалу 2012. године обавезује Пољаке да заврше не само модерне стадионе, чија је градња у току, него и путеве који су у односу на наше у добром стању, али углавном имају само две траке.

Иако је комунизам у Пољској већ одавно прошлост, борба против свега што може да подсети на полувековни совјетски режим као да и даље траје. Од таквог утиска тешко је побећи, како у Варшави, тако и у унутрашњости земље. Оно што је изграђено у поратним годинама није нешто чиме би се Пољаци данас дичили, делом због објективно ниских архитектонских вредности комунистичке обнове, а делом и због чињенице да је то совјетско наслеђе. Велелепна Палата културе и науке свакако није грађевина које се треба стидети, макар када је реч о естетским критеријумима. Али управо око овог здања, које је највише у Варшави, ничу тридесетоспратни хотели од стакла и бетона, сасвим четвртасти и без лепоте. Сврха таквих грађевина, и огромних билборда око њих, како рече један житељ Варшаве, поред осталог је да заклоне са свих страна ремек дело „Стаљинове готике”, односно Палату културе и науке коју је совјетски диктатор даровао разореном граду почетком педесетих година. На новим разгледницама Варшаве ова палата је увек у другом или трећем плану, док су напред „модерни” солитери који је добрим делом заклањају.

Међутим, има и бољих примера. У центру главног града покрај Висле, око Трга Старо место, реконструисана је читава једна четврт према предратним плановима. Ако се за Београд може рећи да је сравњен са земљом током Другог светског рата, онда се за Варшаву мора рећи да је била преорана бомбама, па је разумљиво да су становници главног града, као и туристи, одушевљени овом обновом.

Владимир Јокановић