Poljska petoletka u EU

Od našeg specijalnog izveštača
Varšava, jula – Poljska obeležava pet godina članstva u Evropskoj uniji, a njeni zvaničnici s ponosom ističu da su prethodno 15 godina reformisali zemlju menjajući ekonomiju, politiku i društvo iz korena da bi je uveli u Evropu 2004. godine. Poljska nije ona država od pre 20 godina kada je okončana komunistička diktatura, a diskontinuitet sa bivšim sovjetskim režimom bio je i ostao prioritet svih demokratski izabranih vlada do danas.

Ulazak u EU za Poljake nije značio kraj entuzijazmu u reformama i ubrzanom napretku, kao u nekim istočnoevropskim zemljama. Naprotiv, njihovi ministri naglašavaju da je zahvaljujući dobrim projektima i odgovornom trošenju para, i pre i posle stupanja u članstvo, iskorišćen svaki namenjeni evro iz fondova EU. Država je 1998. godine podelila zemlju na 16 regiona, kako bi pospešila ravnomeran razvoj. U nadležnosti centrale u Varšavi ostali su vojska, policija i emigrantska politika, dok je sve ostalo prepušteno regionalnim upravama.

Uprkos svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi, bruto nacionalni proizvod i dalje raste, pa je zabeleženo da je Poljska u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast od 1,9 odsto u odnosu na isti lanjski period. Za to vreme baltičke države bivšeg SSSR-a koje su istovremeno stupile u EU uveliko su potonule u dvocifreni minus. Za razvoj infrastrukture Varšava je dobila 28 milijardi evra iz fondova EU, što je najviše novca koji je dobila neka od članica za ovu namenu. Sledeći veliki zadatak jeste izgradnja autoputeva koji će premrežiti ovu veliku zemlju. Organizacija Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. godine obavezuje Poljake da završe ne samo moderne stadione, čija je gradnja u toku, nego i puteve koji su u odnosu na naše u dobrom stanju, ali uglavnom imaju samo dve trake.

Iako je komunizam u Poljskoj već odavno prošlost, borba protiv svega što može da podseti na poluvekovni sovjetski režim kao da i dalje traje. Od takvog utiska teško je pobeći, kako u Varšavi, tako i u unutrašnjosti zemlje. Ono što je izgrađeno u poratnim godinama nije nešto čime bi se Poljaci danas dičili, delom zbog objektivno niskih arhitektonskih vrednosti komunističke obnove, a delom i zbog činjenice da je to sovjetsko nasleđe. Velelepna Palata kulture i nauke svakako nije građevina koje se treba stideti, makar kada je reč o estetskim kriterijumima. Ali upravo oko ovog zdanja, koje je najviše u Varšavi, niču tridesetospratni hoteli od stakla i betona, sasvim četvrtasti i bez lepote. Svrha takvih građevina, i ogromnih bilborda oko njih, kako reče jedan žitelj Varšave, pored ostalog je da zaklone sa svih strana remek delo „Staljinove gotike”, odnosno Palatu kulture i nauke koju je sovjetski diktator darovao razorenom gradu početkom pedesetih godina. Na novim razglednicama Varšave ova palata je uvek u drugom ili trećem planu, dok su napred „moderni” soliteri koji je dobrim delom zaklanjaju.

Međutim, ima i boljih primera. U centru glavnog grada pokraj Visle, oko Trga Staro mesto, rekonstruisana je čitava jedna četvrt prema predratnim planovima. Ako se za Beograd može reći da je sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata, onda se za Varšavu mora reći da je bila preorana bombama, pa je razumljivo da su stanovnici glavnog grada, kao i turisti, oduševljeni ovom obnovom.

Vladimir Jokanović