Изостала одлука Уставног суда Србије о статусу судија

Да ли је члан 56. Закона о високом савету судства сагласан са Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, и после јучерашње седнице Уставног суда Србије, остала је непознаница. Иако је суд о том предмету расправљао, одлука није донета јер предлог судије известиоца Весне Илић-Прелић да поменута одредба није у складу са Уставом – није добио потребан број судијских гласова. Уставни суд одредиће новог судију известиоца који ће припремити реферат а о чему ће се расправљати на једној од наредних седница УСС.

Спорном одредбом члана 56. уређен је статус чланова Високог савета судства изабраних из реда судија после престанка мандата у првом саставу тог тела, односно наставак судијске функције.

У оспореном делу закона пише да „изборни члан из реда судија, престанком мандата у првом саставу Савета, наставља да обавља судијску функцију у непосредно вишем суду у односу на суд у којем је обављао судијску функцију, под условом да испуњава услове за избор судије у том суду”. Такође, предвиђено је да судија наставља судијску функцију у суду који је преузео надлежност суда у коме је обављао судијску функцију, уколико не испуњава услове за избор судије у непосредно вишем суду.

Друштво судија Србије и више других иницијатора оспорили су овакву регулативу и навели да се коси са уставним принципом једнакости грађана и забраном дискриминације (члан 21. Устава ), правом на слободан избор рада и другим уставним одредбама, као и чланом 14. Европске конвенције који забрањује дискриминацију. Сматрају да „изборни члан првог састава Високог савета судства из реда судија, престанком мандата, по сили закона, мимо конкурса, односно без конкуренције са другим судијама, наставља да обавља судијску функцију у непосредно вишем суду” а тиме се врши дискриминација у односу на друге судије.

Да се стицања судијске функције и начин напредовања за ову категорију судија битно разликују од начина који важи за остале судије потврдила је јуче и судија Илић-Прелић. Подсетила је да се, према Закону о судијама, на судијска места долази тек избором који обавља Високи савет судства, и то тек после претходно спроведеног поступка на основу јавно расписаног конкурса. Према оспореној одредби, стиче се утисак да су чланови Савета изабрани из редова судија, по основу положаја који имају у том телу, доведени у повољнији положај у односу на остале судије које се налазе на сталној судијској функцији.

М. Петрић