Десетогодишњаку затворена лобања

Ниш – На нишкој Клиници за неурохирургију пре неколико дана обављен је јединствен подухват – Александру Димитријевићу из Лесковца, дечаку од само десет година, уграђена је "кост по мери" и затворена лобања. Оперативни захват обавила је екипа неурохирурга са проф. др Иваном Стефановићем на челу, који је јуче за "Политику" испричао шта се све догодило овом малишану у последњих шест-седам месеци:

– Пре нешто више од пола године малом Александру је на нашој клиници уклоњен велики тумор у чеоној регији лобање. После оперативног захвата остао је отвор на глави кроз који се буквално до прекјуче могло да види како пулсира мозак. Било је много ризично, с обзиром на могуће инфекције, али и на близину главног сабирног крвног суда мозга, да дефект остане у таквом стању. До сада је у сличним и ретким ситуацијама рађена реституција лобање, али синтетичком кости, која је представљала мртво ткиво, са врло малом могућношћу да се веже за коштано. Овога пута смо заједно са фирмом "Фин керамика" у Италији и Доротеом Шулц, тамошњим врхунским биохемичарем, приступили процесу производње сасвим прилагодљиве кости дечаковој лобањи. Компјутерски је на нашој клиници обрађен простор и отвор где је недостајала кост и снимак је послат у Италију. Пре месец дана стигао нам је из "Фин керамике" прототип који смо пробали на отвору и, пошто се уклапао, наручили "кост по мери". Пре неколико дана добили смо ту кост и она је одмах уграђена на лобању дечака.

Уграђена "кост по мери" је коегзистентна, истиче проф. Стефановић, и не постоје ни најмање могућности за њено одбацивање као "страног тела":

– Очекујемо да за највише шест месеци ова уграђена кост потпуно срасте са осталим костима Александрове лобање, јер је порозна и кроз њу могу да пролазе крвни судови и коштане ћелије. Уједно су елиминисани и сви евентуални ризици од повреда или инфекција.

Мали Александар, који је све стоички издржао, одмах сутрадан после уградње кости из Италије отпуштен је са клинике и отишао је својој кући, у Лесковац. Његова мајка Весна очекује да ће Александар ускоро моћи безбрижно да се игра са другом децом, друговима из школе и комшилука и вршњацима.