Сви виде корист од споразума с ЕУ

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, до којег би, према убеђењу потпредседника српске владе Божидара Ђелића, требало да дође 28. јануара без сумње ће да утиче на коначан резултат председничких избора с обзиром на то да ће се догодити управо између два изборна круга. Претпоставка је, наиме, да ниједан од кандидата неће моћи већ 20. јануара увече да прогласи своју победу, те да ће се две недеље касније (судећи према истраживањима јавног мњења) грађани опредељивати између кандидата Демократске странке и Српске радикалне странке, Бориса Тадића и Томислава Николића.

И у ДС-у и у СРС-у уверени су да би потписивање ССП-а управо њиховом кандидату дало додатни ветар у леђа. Свако, наравно, има различиту аргументацију.

Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а, каже за "Политику" да ће стављање потписа на овај документ представљати још једну потврду "да је Србија на добром путу, на путу европских интеграција и бољитка за њене грађане".

На конкретно питање да ли би потписивање споразума између два изборна круга представљало и извесну подршку Тадићу, он одговара да би то била подршка доброј политици коју је Србија водила, "а нарочито у последње три године колико је господин Тадић председник".

У СРС-у, међутим, оцењују да би потписивање ССП-а "дефинитивно отворило очи грађанима", јер ће се тада, како за "Политику" предвиђа потпредседник радикала Драган Тодоровић, видети да се овај документ односи само на Србију без Косова и Метохије.

– Биће то велика подршка нашем кандидату Томиславу Николићу, јер ће се доказати да су Борис Тадић и Божидар Ђелић издајници – уверен је он и одбацује могућност да се испостави да није у праву у вези са садржајем текста Споразума.

– Још нисам добио одговор на посланичко питање које сам поставио, да ли је тачно да се у ССП говори само о Србији без Косова и Метохије, али и сам Ђелић је у скупштинској расправи индиректно потврдио да сам у праву – додаје Тодоровић, не прецизирајући на који начин је то вицепремијер потврдио.

Дан раније потпредседник радикала оценио је за наш лист да би свако ко под таквим околностима потпише ССП починио кривично дело. У ДС-у се због такве његове изјаве не узбуђују, иако се са њом слаже и Дубравка Филиповски, потпредседница Нове Србије, која је део владајуће коалиције.

– Споразум о стабилизацији и придруживању већ је парафиран и тада нико није постављао питање да ли је почињено кривично дело или није – каже Марко Ђуришић, председник ИО ДС.

Да би више користи од потписивања ССП-а између два изборна круга имао кандидат ДС-а мисли и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива. Он, међутим, наводи да је, осим потписивања ССП-а, важно и да се лидери земаља Европске уније истовремено уздрже од, како наводи, "арогантних, па рекао бих чак и глупих изјава које су неки од њих давали у последње време".

А реч је управо о изјавама које се тичу европске будућности Србије и будућег статуса Косова и Метохије.

Подсетимо, наиме, да је после самита шефова држава или влада ЕУ, који је одржан у Бриселу 14. децембра, на којем је закључено да је тренутни статус Косова и Метохије неодржив, али истовремено није дата и директна подршка независности ове српске покрајине, француски председник Никола Саркози урадио управо то, јасно се определивши када је у питању будући положај Косова.

– То што Европа одлучи да призна неизбежну независност Косова не чини нас одговорним за чињеницу да Срби и Косовари не желе више да живе заједно. Да ли смо ми одговорни за оно што се дешавало у Босни, у Словенији и бившој Југославији? То више не постоји, не можемо оживети маршала Тита. Треба рећи, са тим је завршено. Треба размишљати о Европи 2007. и 2020. године, а не о 1945. о којој би много тога интересантног требало да се каже – рекао је тада Саркози.

Сличан иступ имао је и британски премијер Гордон Браун који је 13. децембра изјавио да би циљ Србије да постане чланица ЕУ могао да зависи од тога да ли је Београд спреман да прихвати "право Косова на независност".

Браун је у обраћању Одбору за везе Доњег дома британског парламента позвао Србију да се "нагоди" око будућег статуса Косова и Метохије, јавила је агенција АП. Британски премијер је рекао да се званични Лондон залаже за надгледану независност Косова, уз загарантована права Србима у покрајини.

Баласта, који му такве изјаве међународних званичника стављају свестан је и сам Тадић, који је у прошлонедељном интервјуу за "Политику" оценио да "међународни политичари нису свесни унутрашњих политичких прилика" у Србији и "могућности злоупотребе њихових изјава".

Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, додаје, међутим, да су такве изјаве последица "највероватније, великог незнања и ароганције", што ће председнички кандидат СРС-а сигурно да користи у кампањи убеђујући бирача како је, ето, Србији дозвољено да уђе у предсобље ЕУ, али да се одрекне Косова.

– Сва истраживања, међутим, показују да грађани Србије као своје приоритете јасно препознају раст стандарда и економски развој, а да Косово долази тек после њих – закључује Николић оцењујући да то питање не би требало да буде пресудно у кампањи.