Svi vide korist od sporazuma s EU

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, do kojeg bi, prema ubeđenju potpredsednika srpske vlade Božidara Đelića, trebalo da dođe 28. januara bez sumnje će da utiče na konačan rezultat predsedničkih izbora s obzirom na to da će se dogoditi upravo između dva izborna kruga. Pretpostavka je, naime, da nijedan od kandidata neće moći već 20. januara uveče da proglasi svoju pobedu, te da će se dve nedelje kasnije (sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja) građani opredeljivati između kandidata Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.

I u DS-u i u SRS-u uvereni su da bi potpisivanje SSP-a upravo njihovom kandidatu dalo dodatni vetar u leđa. Svako, naravno, ima različitu argumentaciju.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a, kaže za "Politiku" da će stavljanje potpisa na ovaj dokument predstavljati još jednu potvrdu "da je Srbija na dobrom putu, na putu evropskih integracija i boljitka za njene građane".

Na konkretno pitanje da li bi potpisivanje sporazuma između dva izborna kruga predstavljalo i izvesnu podršku Tadiću, on odgovara da bi to bila podrška dobroj politici koju je Srbija vodila, "a naročito u poslednje tri godine koliko je gospodin Tadić predsednik".

U SRS-u, međutim, ocenjuju da bi potpisivanje SSP-a "definitivno otvorilo oči građanima", jer će se tada, kako za "Politiku" predviđa potpredsednik radikala Dragan Todorović, videti da se ovaj dokument odnosi samo na Srbiju bez Kosova i Metohije.

– Biće to velika podrška našem kandidatu Tomislavu Nikoliću, jer će se dokazati da su Boris Tadić i Božidar Đelić izdajnici – uveren je on i odbacuje mogućnost da se ispostavi da nije u pravu u vezi sa sadržajem teksta Sporazuma.

– Još nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio, da li je tačno da se u SSP govori samo o Srbiji bez Kosova i Metohije, ali i sam Đelić je u skupštinskoj raspravi indirektno potvrdio da sam u pravu – dodaje Todorović, ne precizirajući na koji način je to vicepremijer potvrdio.

Dan ranije potpredsednik radikala ocenio je za naš list da bi svako ko pod takvim okolnostima potpiše SSP počinio krivično delo. U DS-u se zbog takve njegove izjave ne uzbuđuju, iako se sa njom slaže i Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije, koja je deo vladajuće koalicije.

– Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju već je parafiran i tada niko nije postavljao pitanje da li je počinjeno krivično delo ili nije – kaže Marko Đurišić, predsednik IO DS.

Da bi više koristi od potpisivanja SSP-a između dva izborna kruga imao kandidat DS-a misli i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa. On, međutim, navodi da je, osim potpisivanja SSP-a, važno i da se lideri zemalja Evropske unije istovremeno uzdrže od, kako navodi, "arogantnih, pa rekao bih čak i glupih izjava koje su neki od njih davali u poslednje vreme".

A reč je upravo o izjavama koje se tiču evropske budućnosti Srbije i budućeg statusa Kosova i Metohije.

Podsetimo, naime, da je posle samita šefova država ili vlada EU, koji je održan u Briselu 14. decembra, na kojem je zaključeno da je trenutni status Kosova i Metohije neodrživ, ali istovremeno nije data i direktna podrška nezavisnosti ove srpske pokrajine, francuski predsednik Nikola Sarkozi uradio upravo to, jasno se opredelivši kada je u pitanju budući položaj Kosova.

– To što Evropa odluči da prizna neizbežnu nezavisnost Kosova ne čini nas odgovornim za činjenicu da Srbi i Kosovari ne žele više da žive zajedno. Da li smo mi odgovorni za ono što se dešavalo u Bosni, u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji? To više ne postoji, ne možemo oživeti maršala Tita. Treba reći, sa tim je završeno. Treba razmišljati o Evropi 2007. i 2020. godine, a ne o 1945. o kojoj bi mnogo toga interesantnog trebalo da se kaže – rekao je tada Sarkozi.

Sličan istup imao je i britanski premijer Gordon Braun koji je 13. decembra izjavio da bi cilj Srbije da postane članica EU mogao da zavisi od toga da li je Beograd spreman da prihvati "pravo Kosova na nezavisnost".

Braun je u obraćanju Odboru za veze Donjeg doma britanskog parlamenta pozvao Srbiju da se "nagodi" oko budućeg statusa Kosova i Metohije, javila je agencija AP. Britanski premijer je rekao da se zvanični London zalaže za nadgledanu nezavisnost Kosova, uz zagarantovana prava Srbima u pokrajini.

Balasta, koji mu takve izjave međunarodnih zvaničnika stavljaju svestan je i sam Tadić, koji je u prošlonedeljnom intervjuu za "Politiku" ocenio da "međunarodni političari nisu svesni unutrašnjih političkih prilika" u Srbiji i "mogućnosti zloupotrebe njihovih izjava".

Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, dodaje, međutim, da su takve izjave posledica "najverovatnije, velikog neznanja i arogancije", što će predsednički kandidat SRS-a sigurno da koristi u kampanji ubeđujući birača kako je, eto, Srbiji dozvoljeno da uđe u predsoblje EU, ali da se odrekne Kosova.

– Sva istraživanja, međutim, pokazuju da građani Srbije kao svoje prioritete jasno prepoznaju rast standarda i ekonomski razvoj, a da Kosovo dolazi tek posle njih – zaključuje Nikolić ocenjujući da to pitanje ne bi trebalo da bude presudno u kampanji.