Злочин у судници

Како описати убиство у судници у Дрездену: као приватну трагедију, међуетнички инцидент или је, заправо, почео рат култура? Прецизног одговора нема, а угледни немачки недељник „Цајт” који је поставио ово питање могао је својим читаоцима да понуди само нагађања, дилеме и упозорења.

А све се догодило муњевитом брзином, тог преподнева 1. јула. Тужитељка у приватној парници покренутој због неколико увредљивих речи („курво”, „муслиманчино”, „терористкињо“), Египћанка Марва ал Шербини, трудна и обучена у традиционалну муслиманску одећу, кренула је из суднице када се на њу обрушио тужени – Алекс В. Исукао је нож и, како је прецизно утврдила истрага, за 32 секунде чак 18 пута убо 31-годишњу Марву. Њен супруг, који је покушао да је заштити, прошао је боље – „зарадио” је само три убода.

Двојица полицајаца улетели су у судницу у којој је трајао обрачун са закашњењем, али тада је уследио нови шок. Полицајци су употребили ватрено оружје, и прво су пуцали у већ рањеног господина Шербинија, највероватније због његове тамније пути, и он је, том приликом, опасно повређен.

Марва ал Шербини преминула је у судници неколико минута после напада. Убица Алекс В. (28), који је у прапостојбину дошао из Русије и за кога се тврди да је близак неонацистима, у затвору је и чека суђење.

Убиство у Дрездену имало је чудну медијску, а и политичку, судбину. Пет дана, осим кратке вести, нико се није озбиљније позабавио свирепим злочином. Тек после жестоких протеста из муслиманског света – ирански председник Ахмадинежад позвао је, на пример, УН да Немачкој, због убиства у Дрездену, уведу санкције – немачки медији и политичари „препознали” су злочин и његове могуће последице. Пре свега за саму Немачку у којој, према статистичким подацима, живи око четири милиона муслимана.

Већина медија је, међутим, покушала да дрезденски случај објасни неким старим клишеима: „каква несрећа”, „јадна жена”, „убиство се није догодило у Немачкој, већ на истоку земље” „убица је дошљак из Русије, а такви су склони насиљу”...

„Тек мали број новинара, углавном страних корена, разумео је шта се заиста догодило: Марва је прва жртва антиисламске мржње у Немачкој”, закључио је с пуно горчине недељник „Цајт”.

Ћутање немачких медија и политичара тумачено је и на другачији начин.

„Да је убијена Јеврејка Немачка би се окренула наглавачке“, изјавио је египатски књижевник Ала ал Асвани поводом злочина у Дрездену. „Мој је утисак да је у Немачкој веома раширена мржња према исламу. Људи који су раније били у потаји расисти изгубили су у међувремен у разлог да се крију.“

На крају, свирепо убиство у дрезденској судници натерало је и немачке политичаре да се некако огласе поводом ове запаљиве теме. И ту се нису баш прославили. Конзервативци су, углавном, били шкрти на речима, користиће уобичајене пригодне фразе. Лидер социјалдемократа Франц Минтеферинг присуствовао је у Берлину испраћају посмртних остатака Марве ал Шербини где је изјавио да би у Немачкој „требало забранити деловање десничарских екстремиста и расиста“.

Све у свему, било је то више него недовољно, посебно муслиманима у Немачкој а и онима у свету.

„Неопходно је да канцеларка Ангела Меркел пошаље јасан сигнал против ширења антиисламске мржње у Немачкој“, сматра Ајман Мазјек, генерални секретар Централног савета муслимана. „Најбоље би било да се директно обрати армији од четири милиона муслимана.“

У само предвечерје парламентарних избора у Немачкој нереално је очекивати да Ангела Меркел испуни таква очекивања муслиманског света. Изградња мултикултуралног друштва и положај странаца исувише су „клизаве” теме да би се о њима нешто озбиљније говорило два и по месеца пре изласка на биралишта.