Статут је наставак Милошевићеве централистичке политике

Уклањање предрасуда и неразумевања која прате најаву процеса децентрализације биће први посао Националног савета за децентрализацију за чијег председника је именован лидер ЛСВ-аНенад Чанак. План је да разговарају с људима, упоређују искуства и потребе градова и општина, и од свега тога полако граде систем који би Србију требало да демократизује и стабилизује, најављује он у интервјуу за „Политику”.

Ипак, без уставних промена ово ће остати мртво слово на папиру, али чињеница је да без ових „слова на папиру” ни саме уставне промене, када до њих дође, неће имати неопходан резултат. Пред нама је дуг и озбиљан посао и то не може да се направи преко ноћи као што је био случај са актуелним Уставом који је, најблаже речено, последица трулог политичког компромиса, објашњава Чанак.

Закон о регионализацији дефинише постојање седам статистичких региона, али за четири нису прецизиране „границе”. Да ли очекујете да ће проћи захтеви бошњачких, албански и мађарских странка за повезивањем општина у којима они чине већинско становништво?

Барем су искуства са ових простора довољно јасна када се спомене територијално организовање по етничком принципу. Онај ко крене за тим на начин како се на овим просторима ради само ће направити још једну репризу зала из којих смо једва некако изашли. Дакле, то не сме да се ради, ни по какву цену.

Из Мађарске коалиције већ годинама слушамо захтев о повезивању девет општина у Војводине?

Пре много година, Андраш Агоштон, тада лидер ДЗВМ-а, рекао је да Мађари у Војводини траже оно што су добили Срби у крајини, мислећи на Републику Српску Крајину. После операција „Бљесак” и „Олуја” и страшног егзодуса када су непрегледне колоне избеглица улазиле у Србију, ја сам му јавно упутио питање да ли још тражи да Мађари у Војводини добију оно што и Срби у Хрватској. Ако је тако, рекао сам му, нека седа на трактор и нека се упути ка Будимпешти.

Да ли је Вама прихватљиво оснивање тзв. Мађарске регије?

Не заборавите да у Војводини половина грађана мађарске националности живи ван тих севернобачких и банатских општина и они би таквим приступом постали грађани другог реда. Ако имате, условно говорећи, заједницу „мађарских општина” на северу и заједницу „албанских општина” на југу Србије, поставља се питање чије су онда остале општине.

Шта би онда било са општинама у којима је, рецимо, већинско словачко становништво?

Па, дошли би у позицију да се у свим традиционално национално мешовитим срединама намеће етнички принцип који је деградација и негација свега што у Војводини живи као тековина крвавих искустава претходних векова где је свако етничко раслојавање водило у крвопролиће. Нама не треба босански сценарио у Војводини, нама треба Војводина на целом Балкану. Свако организовање по етничком принципу а везано за територијално ограничавање апсолутно води у гетоизацију.

А да ли Лига пристаје на одуговлачење усвајања новог Статута Војводине?

То је доста безначајна ствар јер ако говоримо о аутономији, у њему се аутономија нити ствара нити из њега истиче. У статуту се не спомиње ни законодавна, ни извршна, ни судска власт, изворни приходи, ни право на имовину, него се све то оставља да се дефинише будућим законским актима. Статут је наставак централистичке политике Слободана Милошевића. Ипак, сада се види да се сви они који причају о аутономији Војводине, када то дође на реализацију, суоче с бруталним централистичким снагама духа у Београду.

Недавно је Лига прославила 19. рођендан. Да ли сте се уморили од председниковања?

За оне који на то имају примедбе, имам питање – да ли је поента да ја не будем председник ЛСВ-а само зато да то не би био или зато да би Лига напредовала. Волео бих да видим ко би у то друго уверио чланове Лиге.

Зар немате ни једног наследника?

Надам се да нема. Због тога што Ненад Чанак није добар за 21. век Лиге. То треба да буде неко много млађи, много мршавији, много образованији јер ја сам ЛСВ водио у временима антиратних побуна, демонстрација, уличних борби за демократију… Топло се надам да се такав наследник неће појавити већ да ће доћи неко други, а таквих има плејада.

Александра Поповић