Иста мука Срба и Хрвата

То што је трговинска размена између Србије и Хрватске у последњих неколико месеци пала за трећину не значи да су овдашњи и тамошњи бизнисмени, попут политичара, захладнели односе, већ им је рачуне помрсила економска криза.

У првих неколико месеци преко границе у обе стране продато је робе у вредности од 177 милиона евра. Тако је извоз Србије био 77,3 милиона евра, а Хрватске у нашу земљу 99,8 милиона евра. Било је примедаба неких српских привредника да њихова роба у Хрватској наилази на опструкције, али је решење тог проблема наговештено на недавном састанку Млађана Динкића, министра економије и његовог тамошњег колеге Дамира Поланчеца. Тако је потписаним Споразумом о економској сарадњи гарантован лакши продор робе на хрватско тржиште и брже отклањање царинских баријера.

А ако је судити по економским показатељима, изгледа да комшије са нама деле исту муку.

Креатори фискалне политике и једне и друге државе спремају се за треће прекрајање буџета од почетка године због озбиљног мањка у државној каси, а у једној и у другој земљи говори се о повећању пореза на додату вредност. Овај намет, у Хрватској је већ сада четири одсто већи него у Србији. Обе привреде заобилазе улагачи, па су се од почетка године стране инвестиције преполовиле, берзански индекси поцрвенели, а инфлација се још некако држи под контролом. И док су Хрвати више задужени него ми, пад индустријске производње у Србији је већи него у Хрватској, док је, бар званично, више људи остало без посла у Хрватској него у Србији.

(/slika2)Тако су српске фирме смањиле производњу у првих пет месеци за 18,1 одсто, док је у Хрватској индустријска производња пала за 7,1 одсто. У првом тромесечју реални пад бруто домаћег производа износио је 3,5 одсто, док је у суседству дупло већи. Овом паду на домаћем терену највише је допринела прерађивачка индустрија, грађевинарство, трговина, док је раст забележен у сектору саобраћаја, што стручњаци приписују расту прихода у телекомуникацијама.

Наша национална валута, од јануара ослабила је према евру за 5,2 одсто, док директне стране инвестиције, у првих пет месеци износе 745 милиона евра. Последњег дана априла спољни дугСрбије био је скоро 21 милијарду евра, што је пад од 0,8 милијарди евра од почетка године. Минус у робној размени, према подацима Министарства финансија смањен је на 2.240 милијарде евра, док је рупа у државној каси на крају јуна била 52,9 милијарде динара, јер су приходи износили 295,6 милијарди, а расходи 348,6 милијарди динара. Пуњене буџета у првих пет месеци је номинално мање за око осам одсто у односу на планирано, подаци су надлежног министарства.

Због кризе се и отањио новчаник просечног грађанина Србије, па је мајска плата, према подацима Републичког завода за статистику била шест одсто мања од априлске и једва да је прескочила 31.000 динара. Просечна пензија у Србији, по подацима Министарства финансија, износи 19.781 динар, односно 215 евра, док су принадлежности просечног хрватског пензионера 65 евра веће.

Цене производа и услуга у јуну су, у односу на мај остале на истом нивоу, али су од нове године скочиле за седам одсто, подаци су српског Завода за статистику. Хрватска са инфлацијом нема проблема јер се она тренутно креће између два и три одсто.

Информације о промету на Београдској берзи показују да је у току првеполовине године индекс најликвиднијих акција Београдске берзе BELEX15 остварио минималнираст од 0,7 одсто, док се индекс BELEXline смањио за 2,1 одсто. А у суседној Хрватској ситуација на берзи мења се баш као и време. Кад је премијер Иво Санадер дао оставку индекс загребачке берзе одмах је пао за 2,1 одсто, али је последњих дана почео да се опоравља.

А. Николић