Маријан Бенеш: Бањалука је моја судбина

Бањалука, јула – У Србији је недавно и на телевизији приказан документарни филм о легендарном боксерском шампиону Маријану Бенешу (58), који је припадао „златној ери” југословенског бокса седамдесетих година. Један од наших најчувенијих спортских ТВ коментатора Драган Никитовић својевремено је о Бенешу написао: „Он је највећи трагичар нашег ринга. Самоуверен и храбар до безумља, уздао се само у свој ударац, заборављајући старо правило ринга да се увек нађе неко ко јаче удара. Ништа није могло да га заустави ни када је стремио ка вртоглавим висинама, ни када је почео стрмоглаво да пада”.

Бенеш је био првак Европе у аматерској и професионалној конкуренцији, један од највећих нокаутера свих времена, али и боксер који је „пролазио кроз пакао” и на коме су и сада видљиве тешке последице. Срели смо се с њим у Бањалуци, где је као боксер Славије стекао афирмацију, а сада у новоформираном клубу Феникс Бин у рингу подучава младе такмичаре. Силно се обрадовао када је видео некада одличног боксера Црвене звезде, а сада врхунског ринговног судију из Београда Рајка Ђајића, с којим је дуго евоцирао успомене на дане када је бокс у бившој Југославији био на врхунцу популарности.

– Филм о мени је само кап воде у мору мог живота. Овде сам у Бањалуци, која ме је издала, али је она моја судбина. Ангажован сам као тренер, у једном клубу Удружења Рома. Неки ми кажу шта ћу ја с Циганима, а ја им одговарам: „Ви сте већи Цигани него они”. С њима треба живети, упознати их, па тек онда доносити суд. За време рата они нису клали и убијали људе, као што су други чинили. Моја фамилија је била партизанска, није били ни усташка ни четничка. Научио сам да волим људе, а то се најбоље види из мојих песама – рекао је у разговору за „Политику” Маријан Бенеш, држећи у руци своју збирку песама „Друга страна медаље”.

(/slika2)Тешко је избећи сажаљење над судбином овог великог боксерског шампиона када се виде његови спори покрети. Једва говори, али су му мисли бистре, а реченице повезане. Све нас је запрепастио када је као „у слалому” возио аутомобил улицама Бањалуке. Заиста, вансеријски човек...

– У колима ми је стално Титова слика. Он је за мене бесмртан, али је и мој бол. Имао сам срећу да се неколико пута сретнемо. У његово време нико није био гладан, нису се могли видети пензионери како преврћу по контејнерима. Погледајте колико сада има свакојаких болести, а у Титово време тога није било. Јасно је да Срби не могу сами, као ни Хрвати. С десет прстију на рукама може нешто да се уради, а само с једним тешко. После његове смрти политичари су почели све више да се уплићу у спорт. Више није био важан квалитет, него да ли је неко Србин или Хрват. То је било погубно – каже Маријан Бенеш.

Бокс је нешто што Бенеш најбоље зна, али свакодневно много чита и пише. До сада је објавио десет књига поезије.

– У време највеће славе мајка ми је говорила: „Сине, мајка се плаши да немаш ниједног правог пријатеља”. Дошао је рат, истерали су ме из куће одавде у Бањалуци, убили ми брата... Никада нисам могао ни да помислим да ће ме то задесити. Људима сам увек давао све. Нисам верник, али и даље чврсто верујем у поштење, људску доброту...

Златном медаљом се окитио на Европском шампионату у Београду 1973, а шест година касније је постао и професионални првак Европе у полусредњој категорији, нокаутиравши у препуном бањалучком „Борику” Француза Жилбера Коена у четвртој рунди. Те 1979. изгубио је од Тореса у Зеници и тада је задобио озбиљну повреду ока, па је чак 19 мечева, на сопствену одговорност, боксовао потпуно слеп на лево око!

– У последње време, у свим новонасталим државама на овим просторима, има небројено светских шампиона. У моје време, они не би могли да буду ни прваци своје улице. Да могу поново да се родим, сигурно бих опет био боксер. Ишао бих истим путем, али можда бих мало био опрезнији и лукавији – закључио је Бенеш.

У једној својој песми, коју је назвао „Прича о мени”, Маријан Бенеш је записао: „Спорт ме научио да лако се не предам, да част и понос баш ни за шта не дам, тко не умије да губи ни побиједит’ неће, а и у поразу су и побједе од неба веће”.

-----------------------------------------------------------

Џајић нам је свима био узор

Маријан Бенеш је рођен 11. јуна 1951. у Београду. Одрастао је у Тузли, али је Бањалука његово главно животно одредиште.

– Најлепше дане сам провео у Београду, где увек радо долазим. Међутим, за мене је велико разочарање било прошлогодишње хапшење Драгана Џајића. Он нам је свима био узор, права фудбалска величина којој су се дивили сви у некадашњој Југославији. Србија тако нешто никако није смела да дозволи – желео је да каже Бенеш.

Лазар Делић