Плови сплав, а плови и „фића”

Током 16. по реду Дринске регате, од платоа испред бране хидроелектране па до Рогачице, на пут од 26 километара упутило се око 15.000 сплавара. Сваки сплав је имао своја обележја, мајице и шешире направљене само за ову прилику. Пловили су Дрином сплавови, чамци „гумењаци”, разна импровизована пловила, па се чак на води нашао и један „фића”... Поносни власници овог интересантног сплава кажу да су га „шминкали” само за ову прилику.

– Какав „Егзит”, Дринска регата је закон – добацује младић новинарима и скреће пажњу на мајицу са овим натписом.

Није било сплава без пића и роштиља, па је и хладна Дрина успела да „уграби” понеки ћевап. И тако, као стакло провидна вода носила је пет сати колону од девет километара весељака. А на челу регате пловио је најлепши и највећи сплав на коме су уживали општински челници и њихов гост Ивица Дачић, министар полиције.

А, неколико метара иза, на омањем чамцу пловио је старији брачни пар из Кикинде. Кажу да су више на Дрини него на тлу.

– Имамо викендицу овде, па често долазимо. Ни по коју цену не бисмо пропустили регату – објашњава нам госпођа док отвара посуду у којој се налази прави војвођански оброк, кобасица и сланина.

Ово уживање многи су платили опекотинама, јер била је неописива жега, па ни расхлађивање водом није помагало.

У пловилима чије су посадечинили људи из свих крајева Србије, било је и странаца.

– Гутен таг, гутен таг – поздрављају нас весели Аустријанци. Кажу да раде на ремонту хидроелектране и да нису одолели да се не придруже.

Више је људи у суботубило на реци него у самој Бајиној Башти. У шали кажу овде да на сваког домаћина дође бар по један „гост учесник”, те да неке пријатеље не би видели ни једном годишње да није ове ретке и несвакидашње забаве на води. Прелепом и зеленом долином Дрине одјекивале су трубе, а свако је за себе бирао начин забаве. Тако су се на реци овог викенда појавили и гусари. Нису они ни налик онима из Сомалије, јер ови имају само страшно име, а воле природу и воду и свуда где стигну брину о њеном очувању. Предводио их је Жико Ђаво који је за „Политику” рекао:

– „Моравски гусари” су на Дрини трећи пут, а и у Љубовији смо стални гости. Кад год се покреће нека регата организатори нас зову да и ми учествујемо. Постали смо „обавезни” на оваквим скуповима– објашњава овај гусар, предводник тринаесточлане посаде која на свом сплаву има и трешњев топ.

– Морамо некако да се огласимо! Јесмо ли гусари или нисмо? – пита нас кроз смех Жика Ђаво.

Тог дана наметао се само један закључак, тужан је град који нема реку, а тужна је и река која нема регату.

Вишња Дугалић