Кина придобија Африку

У борби великих за нову поделу интересних сфера после хладног рата Кина је у Африци постала утицајнија него иједна страна сила од краја колонијалних времена и Запад се бори да сачува своје интересе пред јаким налетом Кинеза, који магнетски привлаче црни континент "новом врстом стратешког партнерства".
Оно, за разлику од европског виђења идејног "партнерства једнаких по људском достојанству, али и по политичкој одговорности", у први план ставља прагматску "економску сарадњу на обострану корист", уз политичку једнакост и узајамно поверење. Али нема мешања у унутрашње ствари партнера и у његов избор друштвеног система и развојног пута. Кинези у таквом партнерству виде успешну сарадњу југ-југ и свој допринос економској глобализацији.

Недавни самит Европске уније и Африке у Лисабону завршио се неуспешно. Заправо, усвојена је "Декларација о европско-афричком стратешком партнерству", али није било сагласности о прихватању споразума о кључним питањима дугорочне економске сарадње који је требало да буде потписан до краја ове године. На потписивање тог споразума, који се у Африци оцењује као неравноправан, пристало је само 13 од педесетак афричких земаља. Након кинеско-афричког самита, који је одржан пре годину дана, споразум о стратешком партнерству са Кином потписало је двоструко више земаља Африке - 28. Тиме се укупан број билатералних економских споразума које је Кина склопила са афричким земљама попео на 40.

Кинеско-афричка трговина је ове године направила скок од око 40 одсто и достићи ће, након непрекидног петогодишњег успона, вредност од вероватних 70 милијарди долара. Иако је знатно мања од обима трговине између Африке и Европске уније (315,2 милијарди долара), она је већа од вредности робне размене коју са Црним континентом има Велика Британија и већа од збира вредности француско-афричке (30 милијарди) и немачко-афричке (23 милијарде) трговине. Тако је Кина у трговини са Африком претекла све бивше европске колонијалне силе, иако је Европска унија у целини задржала позицију главног афричког трговинског партнера. У исто време, кинеско-афричка трговина ће се ове године, како се процењује, приближити обиму размене коју најјача светска економска сила, Америка, има са "црном" Африком, односно земљама испод Сахаре (71,3 милијарде долара).

За последњу годину дана кинеске инвестиције у Африку порасле су на 16 милијарди долара. Кина инвестира превасходно у енергетске изворе и у руднике метала, то јест у гране које поспешују њен привредни развој, али и у инфраструктуру и школе и болнице у афричким земљама. Данас једна трећина нафте увезене у Кину долази из афричких налазишта, понајвише из Анголе, Судана и Нигерије. У инфраструктуру Нигерије, где иначе 95 одсто производње нафте контролишу америчке компаније, Кина је инвестирала четири милијарде, а у нафтну индустрију и инфраструктуру Анголе три милијарде долара.

Наставивши да даје афричким земљама кредите под врло повољним условима, Кина је ове године направила продор у финансијски капитал Африке. Кинеска централна банка купила је недавно за 4,5 милијарде долара 20 одсто власништва Стандард банке, која је један од најважнијих зајмодаваца у Африци. Досад је, иначе, основано око 380 заједничких подухвата, односно фирми са мешовитим капиталом, у којима ради 78.000 кинеских радника. Африка је постала елдорадо и за мање и средње кинеске предузетнике, знатно отпорније од западних улагача на недаће тржишног пословања у тешким условима.

На другој страни, Африку опчињава спремност Кине да - за разлику од Европске уније - максимално отвори своје огромно тржиште за афричке производе. Зна се, наравно, да је и афричко тржиште преплављено кинеском робом, која је јевтинија од европске, али се у Африци посебно уважава чињеница да се, у оквиру "нове врсте стратешког партнерства", афричка роба извози у Кину без већих царинских баријера и квота. Афричке земље чак имају суфицит од око три милијарде долара у трговини са Кином. Око 190 производа из тридесетак најсиромашнијих афричких земаља ослобођено је царине. А предвиђа се да се тај списак прошири на око 400 производа.

Све се то догађа у време кад се Африка жали на субвенционисане пољопривредне производе у Европи и на ниске увозне квоте афричких полуиндустријских производа. Истовремено, удео Африке у европском увозу нагло пада (са шест одсто у 2000. на само три одсто у овој години).

У Европској унији се деловање Кине у Африци оцењује двојако. Једни, можда већина, виде у кинеској офанзиви вешто скривени "неоколонијализам". (Кинези на то кажу да им то нико не говори у Африци и да боље од Запада знају шта је колонијализам, јер су га осетили на својој кожи.) Друга политичка струја у ЕУ свесна је и снаге кинеског продора и привлачности кинеских реформи за земље у развоју. Кина је постала узор Африци. Пре уласка у реформе имала је доходак по становнику као Малави, а сад је десет пута богатија.

Ову другу струју подржао је бивши француски председник Жак Ширак. Он сматра да је кинеско-афричка сарадња од користи и за Европу. "Кина је у Африци добила нови простор за свој развој, Африка је добила нове инвестиције, а Европа је добила подстицај да буде конкурентнија", тврди он.

Оцене ће се вероватно и даље разликовати, али ће у једној ствари бити истоветне: Запад ће се у Африци све теже носити са кинеском моћи и утицајем.